Zbog predaka podigao malinjak
Deda Gvozden i baka Radisavka su se već davno preselili u lepa sećanja unuka Zlatka i Borka, a kuća i imanje koje su za sobom ostavili je valjalo sačuvati od propadanja i zaborava. Međutim, Zlatko koji živi u Parizu, uz saglasnost svog brata Borka i uz podršku supruge Marije i dece Ive (5), Vasilija (11), Andree (15), Anđele (19) i Tamare (21) odlučio je da obnovi i sačuva imanje svojih predaka i da se na najlepši način oduži babi i dedi.
Ostvario san
- Rođen sam u jednom gradiću u blizini Nanta u Francuskoj, ali za mene je selo Buar koje se nalazi na putu od Užica ka Kadinjači i dedina kuća oduvek bili moje izvorište. Ovde sam uz njihovu pomoć, završio osnovnu i srednju školu, a tek sam se onda, kao zreo čovek, otisnuo u Francusku, gde sam napravio zavidnu karijeru fudbalskog menadžera - kaže Zlatko i dodaje:
- Međutim, o dedinoj, zapravo našoj kući u selu Buar sam sanjao, došao je trenutak kada sam čvrsto odlučio da ne dozvolim da se naša bogata zemlja ne zaparloži. Jedna narodna mudrost kaže: postoji vreme kada se u potok baca kamenje, ali dođe vreme i kada se iz potoka kamenje sakuplja". I tako, pre dve godine sam odlučio, i odluku sproveo u delo, da na tri i po hektara zasadim najbolju sortu maline i to po svim svetskim standardima na šta bi, da mogu da vide deda Gvozden i baba Radisavka bili veoma ponosni. Naravno, već sada su na plantažu ponosna i moja deca koja se na ovaj način sve više vezuju za Srbiju, naše selo i pretke koji su nam zemlju ostavili, a mi ćemo je obogaćenu ostaviti onima iza nas.
Zlatko Đerić je u podizanje malinjaka do sada uložio preko 150.000 evra i ovih dana zaokružuje poslove oko formiranja malinjaka.
Mreža protiv grada
- Nakon dobre pripreme na tri i po hektara zemlje sam zasadio 50.000 sadnica najkvalitetnije maline, već je postavljeno 1.100 betonskih direka i 1.000 bagremovih stubova, a u toku su radovi i na postavljanju zaštitne mreže protiv grada. U međuvremenu, angažovao sam specijalizovano preduzeće za pronalaženje i kopanje bunara čiji su ljudi pronašli veoma kvalitetnu vodu na 70 metara dubine i koji daje oko 300 litara vode u minuti, što je više nego dovoljno da se obezbedi zalivanje malinjaka sistemom kap po kap. Paralelno sa tim napravljen je i sistem za veštačku prihranu malina i sve je to potpuno automatizovano - objašnjava Zlatko o do sada urađenim poslovima.
U planu gradnja hladnjače
Kada malinjak bude u punom rodu, a to se očekuje od sledeće godine, porodica Đerić će sa plantaže, prema Zlatkovoj računici, ubirati između 40 i 50 tona crvenog zlata.
- Kako sam već u menadžerskim poslovima i poznajem mnogo ljudi iz sveta biznisa, pokušaću da moju malinu izvozim kupcima u Francuskoj, Belgiji i Italiji, ali već imam u planu da sledeće godine izgradim i hladnjaču čime se, naravno, stiče mogućnost da malinu prodajem u vreme i po ceni koja meni odgovara - veli Zlatko.
Ponosan na fudbalere
Iako je Zlatko Đerić trenutno zaokupljen poslovima u svom malinjaku, ne zapušta posao fudbalskog menadžera.
- Srbija je zemlja sportista, ali, nažalost, kvalitet fudbala u našoj zemlji je izuzetno opao do te mere da trenutno evropskim klubovima možemo da ponudimo jedva nekoliko fudbalera. Među njima je Srđan Plavšić iz Crvene Zvezde koji bi mogao da zaigra za Nant, a među fudbalskim talentima su Lazar Romanić za koga su zainteresovani italijanski i francuski klubovi, Luka Ristivojević i Mirza Mustafić. Naravno, ima još mnogo talentovane dece koja bi mogla da se nađu u nekom od najvećih fudbalskih klubova Evrope, ali veliki problem je što po zakonu naši igrači ne mogu da odu u evropske klubove dok ne napune 18 godina i jedan dan. No, i pored svih problema sa kojima se suočavaju sportisti u Srbiji, a posebno fudbaleri, možemo biti veoma ponosni na sportske rezultate koje postižu u svetu - kaže Đerić.