Srbija je još oaza hrane
Ističemo sve te gastronomske prednosti srpske kuhinje, jer je ovogodišnje okupljanje bivših harvardovaca za glavnu temu skupa u Beogradu imalo bezbednost hrane. Kako preko pravne regulative ujednačiti da se na tržištu proizvode i prodaju namirnice koje su bezbedne po ljudsko zdravlje i čija prateća dokumentacija krajnjem potrošaču daje tačnu informaciju šta kupuje i čime hrani sebe i svoju porodicu.
Na tom terenu, Evropljani su napravili iskorak više u odnosu na druge regije sveta, što je potvrdila i profesorka Emili Brod Lajb, osnivač katedre za pravo u prehrambenoj industriji na Harvardu.
- Ona je došla je do rezultata da SAD forsiraju pogrešne namirnice, da se subvenconišu žito i kukuruz, od kojih se prave štetni zaslađivači. Udeo šećera u namirnicama na američkom tržištu je izuzetno veliki, dok nalepnice koje govore o sadržaju proizvoda nisu odobrene ni od jedne agencije, pa američkog potrošača dovode u zabludu. Istovremeno, protiv toga ne raspolažete nikakvim pravnim sredstvom, jer u toj oblasti postoji velika pravna praznina - prenosi Bogdan Gecić, postdiplomac Harvardske škole prava, a danas partner u poznatoj beogradskoj advokatskoj kancelariji specijalizovanoj za privredno pravo.
Kao pet godina reklame na CNN
Bogdan Gecić je uveren da ni pet godina reklamiranja na CNN ne bi za imidž Srbije učinio toliko koliki je efekat postignut sa izuzetno pohvalnim utiscima uticajnih evropskih pravnika sa diplomom prestižnog Harvarda.
- Dobili smo od guvernera asocijacije, a to su vam eminentni stariji pravnici u svojim 70-im godinama, velika imena iz Holandije, Francuske i drugih evropskih zemalja, da je sveukupna organizacija bila izuzetno sa stilom urađena. Kada od takvih ljudi dobijete ovakvu ocenu, to je veliko priznanje, jer oni nisu skloni hiperbolama.
Evropskim pravnicima obratio se i srpski ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Ministar se pohvalio da u Srbiji trenutno postoji nulta tolerancija prema genetski modifikovanim organizmima (GMO) dok je goste najviše interesovalo kako funkcioniše domaće tržište hrane, kakva je poljoprivredna proizvodnja, na kojim tržištima srpski proizvodi imaju pristup.
- Svi su bili iznenađeni da imamo dogovor sa Kinezima za izvoz svinjskog mesa, jer evropske zemlje generalno to nemaju. Takođe su bili iznenađeni za naš bescarinski režim izvoza na veliko rusko tržište, pa se predsednik Harvard kluba cele Rusije našalio da sve jabuke koje jede dolaze iz Srbije - priča Gecić.
Skup u Beogradu bio je jedan od najvećih u 52 godine dugoj tradiciji okupljanja evropskih harvadovaca - pravnika. Srpski domaćini iz Harvard kluba Srbije posebno su ponosni na generalne utiske koje su gosti poneli, obilazeći značajne kulturne institucije, one koje su u jednom cugu mogle da prime 160 izbirljivih pravnika, poput Hrama Svetog Save ili Kalemegdanske tvrđave.
- Mislim da nisu očekivali da Beograd ima toliko toga da ponudi, jer stranci zbog devedesetih nemaju velika očekivanja. Pretpostavljam da im se gala večera na dvoru najviše dopala, jer je ona po raskoši bila najimpozantnija - otkriva naš sagovornik.
Prevelike porcije
Još jednom je potvrđeno da su srpske porcije van standarda. Iako su bile smanjene za jednu trećinu od uobičajenih, za goste iz Evrope, one su i dalje bile prevelike. To bi, može se reći, bio i srpski doprinos u bacanju hrane, jednom od svetskih fenomena da dok jedan deo planete gladuje, drugi neracionalno koristi životne namirnice.
Ukupan utisak nije umanjen ni činjenicom da im se na svečanoj večeri, umesto tada odlazećeg premijera Aleksandra Vučića, obratila ministarka Ana Brnabić. Domaći igrači su im prikazali nacionalni folklor, a čelistikinje učinile atmosferu dodatno posebnom. Ko bi pored te lepote primetio izostanak ranije najavljenog visokog zvaničnika.