Narod u Crnoj Gori se ne miri sa ulaskom u NATO: Ljube krvnika u sablju krvavu
Zarad svojih sitnošićardžijskih interesa, vlast je zaboravila da je NATO, pre samo 18 godina svoju obest i silu prvo iskalila nad Crnom Gorom, da su u agresiji na Jugoslaviju, odnosno Srbiju i Crnu Goru, prve NATO-američke bombe pale na crnogorskom prostoru - da je prva žrtva te agresije bio mladi vojnik iz kasarne u Danilovgradu, Beograđanin Saša Stojić.
Zlotvoru u naručje
Zvanična crnogorska vlast, evo već više od 18 godina, na sve načine se upinje da murinsku tragediju zatrpa u zaborav, da se pominjanjem ne bi zamerila zlotvorima u čije su se naručje, eto, konačno bezglavo bacila i definitivno zaboravila na nevine žrtve njihove bezumne agresije, na čast i dostojanstvo čoveka ovog podneblja.
Zaboravila je da su NATO zlotvori malo potom sa bezbedne visine, otkrili mali murinski most na Limu, kao "presudno važan strateški cilj" za uspeh njihove "mirotvorne misije" i u po bela dana ga zasuli raketama i bombama, ne mareći što preko tog starog mostića u zabitoj podčakorskoj varošici, vrve nedužni civili i deca, a ne vojnici.
Bezdušnici i bezobzirnici će posle, kao što je poznato, troje raskomadane dece i ostalo troje civila poginulih u Murini - da ranjene i posledice strašnog razaranja i ne spominjemo - bez zere kajanja i griže savesti, bez reči saučešća i izvinjenja, krstiti kao "kolateralnu štetu".
- U svojoj bezdušnosti crnogorska vlast je išla dotle da je u jednom trenutku utvrdila da decu u Murinu nije pobio NATO nego režim iz Beograda. E sad je valjda svakome jasno kakvu politiku vodi Milo Đukanović, da je on zarad svojih interesa i interesa onih kojima služi, spreman i na bratoubistvo, spreman da popljuje i pogazi i ono čime su se Crnogorci vazda dičili - čast i obraz - kaže Mirko Knežević, ojađeni otac trinaestogodišnjeg Miroslava Kneževića, kojeg su tog satanskog dana na murinskom mostu raskomadale bombe NATO-a.
Ni Vladislav Dajković, predsednik pokreta za neutralnost Crne Gore, nije, naravno čestitao građanima ulazak u NATO:
- Želim da se konačno i zajedno izborimo za prve fer i demokratske izbore u istoriji naše zemlje, a onda i za fer i demokratski referendum o eventualnom izlasku iz ove vojne alijanse, pogotovu ako imamo u vidu da je skoro 84 odsto od ukupnog broja stanovnika bilo za to da se oko ovog tako važnog, sudbinskog pitanja, građani izjasne na referendumu.
Spore odluku parlamenta
Poslanici opozicionih stranaka, Demokratskog fronta i Socijalističke narodne partije, pokrenuli su postupak i traže da Ustavni sud oceni ustavnost odluke Skupštine Crne Gore o pristupanju NATO alijansi. Oni ističu da je za odlučivanje o ovako važnim državnim pitanjima propisana dvotrećinska većina u parlamentu, a ukoliko se to ne postigne, parlament potom odlučuje prostom većinom, kako je postupljeno u ovom slučaju već pri prvom izjašnjavanju.