Sreda 07.06.2017.
08:00
D. Dekić - Vesti

Depresija svakodnevnog života (3): Teška tranzicija razbolela naciju

V. Sekulić
Etnolog Dragomir Antonić

- Uzmem i ja tablete od pet miligrama kad ujutru hoću da lečim mamurluk, a nemam u frižideru hladno pivo - pomalo šaljivo komentariše naš sagovornik.

Depresija svakodnevnog života:

1. Srbija na bensedinima

2. Materijalno mera "uspeha"

On priče o srpskoj depresiji i sve većem korišćenju sedativa pripisuje multinacionalnim kompanijama koje bi da osvajaju tržišta i profitiraju. Uveren je da je u te svrhe i puštena ova statistika o količini ispijenih lekova za smirenje.

- Svetska zdravstvena organizacija i farmaceutske firme mogu svakakve podatke da proizvedu i da nam prikače svašta, ali je jasno da ubacuju svoje lekove kod nas, potiskujući sa tržišta naše firme. Pri tom potenciraju da mnogo njih pije sedative ne bi li podstakli kupovinu i prodali što više. Njima nije u interesu čovek koji misli svojom glavom, već da bude puki potrošač - pojašnjava Antonić.

On ne spori da je takozvanih tabletomana oduvek bilo u manjem broju, a to su, prema njegovim rečima, postajali oni koji su sve rešavali sedativima i za sopstvene probleme uvek krivili druge.

A druge bolesti?

Dragomir Antonić naglašava da ne može, a da se ne osvrne i na drugu stranu medalje, porast obolevanja drugih, i to najtežih bolesti.
- Od 1999. godine, kada je na naš narod iz vazduha osim bombi bacano još ko zna šta od otrova i kada su gađane trafostanice nekakvom materijom, u Srbiji je naglo skočio procenat obolevanja od kancera - dodaje Dragomir Antonić.

- Ko u kojoj populaciji i kojom metodologijom ustanovljava koliko je srpska nacija depresivna i ko to protura kroz medije brojke o skoro pola miliona depresivnih Srba? Ipak, priznajem da u Srbiji nema humora jer je on gotovo zabranjen, budući da vlasti ne vole da ih neko ismeva - uporan je naš sagovornik.

Miroslav Petrović, predsednik kluba Pravo na zdravlje, tvrdi da onaj ko kaže da Srbija nije na bensedinima, ne živi u njoj.

Očaj "belih mantila"

- Oni koji su traženi, lekari i medicinsko osoblje, odlaze iz Srbije u velikom broju i to vide kao spas. Alternativa je da ostanu i rade posao na četiri različita mesta da bi preživeli. Nisu zbog toga krivi lekari, već država - ukazuje Petrović.

- Naša nacija jeste na tabletama za smirenje, a to je posledica tranzicionih eksperimenata u zemlji. Sećam se izraza "tranzicioni gubitnici" koji smo često slušali, a sada i vidimo da su političari jedini tranzicioni dobitnici. Tranzicijom smo jedno srušili, a nismo drugo izgradili, poruke države su šizofrene, pa je vidno nesnalaženje ljudi i njihovo okretanje tabletama - kaže Petrović.

On ukazuje da u nekim kompanijama radnici rade i subotom i nedeljom, a da bi izdržali takav tempo rada često, kako kaže Petrović, koriste razna sredstva za raspoloženje.

- Mlađi ljudi sve više koriste alkohol, a najstarija populacija je uglavnom na bensedinima - tumači Petrović.

On ističe i da je virtuelni svet problem za duševno stanje najmlađih čiji se život u protekle dve decenije drastično promenio zbog interneta.

- Roditelji sve teže ostvaruju komunikaciju sa decom i jaz u porodici je mnogo veći, nego nekada u komunikaciji moje generacije sa svojim roditeljima - ukazao je Petrović.

Vrtlog ludila

Najmlađi u Srbiji uvučeni su u vrtlog "hleba i igara". Dugo su ispred malih ekrana, a deo njih i sa one strane ekrana. Priliku da budu TV lica dobili su na pevačkim nadmetanjima gde se, osim za pobedu, bore i za status javnih ličnosti u tabloidima. U borbi pred gledaocima nižu se radost pobede i suze i očaj zbog ispadanja iz takmičenja koje doživljavaju kao bitku "na život i smrt". U naličju sjaja i glamura te dece su porodice od kojih neke i poslednje pare ulažu u dečji uspeh.
- To je šablon za preživljavanje kojem su neki roditelji pribegli posle gašenja fabrika koje ih je ostavilo bez posla - kazao je Miroslav Petrović.

Depresija svakodnevnog života (4): Agresija već od đačke klupe

 

2020 © - Vesti online