Zbog parcele na sudu 20 godina
On kaže da je životnu energiju potrošio dokazujući da je u pravu i da mu drugi čine nepravdu, a uverio se i da nema od koga da traži i da očekuje pravdu, budući da mu ni lokalne vlasti, ali ni vlasti na nivou Republike Srpske i Bosne i Hercegovine nisu pomogle ovom semberskom Davidu Štrpcu, kako su ga prozvali neki mediji, i "večitom parničaru", kako ga doživljavaju bolji poznavaoci prilika u Bijeljini.
Poništena presuda
Momčilo kaže da se dogodilo da je sudija Radinka Abadžić 2004. godine ponišitla presudu Osnovnog suda u Bijeljini koja je bila na Živićevu štetu i presudila u njegovu koristi.
- Međutim, dve godine kasnije ona je sama poništila svoju presudu i ponovo stala na stranu onih koji su mi oteli kupljenu parcelu! To govori o situaciji u kojoj nije sve čisto, jer kako sudija može da poništava odluku koju je sam doneo - pita se Živić.
- Ja sam od Mehmeda Račevića 1971. kupio parcelu od 2.000 kvadratnih metara u Bijeljini, na dobrom mestu za gradnju. Sve do 1991. godine nije bilo nikakvih problema sa korišćenjem parcele, a onda su u ostavinskoj raspravi njegova deca podelila njegovu zaostavštinu, uključujući i moju parcelu, a meni su dali parcelu na mnogo manje atraktivnom mestu! Nisam mogao da verujem da overen kupoprodajni ugovor, katastarska potvrda i ostali dokumenti koji potvrđuju moje vlasništvo na parceli 906/2 mogu biti poništeni i sve promenjeno. Od 1997. počinju moje muke i hodanje po sudovima da dokažem da mi je na prevaru i falsifikovanjem dokumenata oteta imovina - kaže Momčilo Živić za "Vesti" dok ovih dana očekuje odlazak na oporavak u banju posle operacije.
Gomila papira, rešenja, presuda i poništenih sudskih rešenja, žalbi i molbi potvrđuje da je Momčilo veliki mučenik koji se bori za svoje, a protiv bezočne otimačine koju podržava lokalna administracija u Bijeljini. Žalio se Živić svim institucijama u Bijeljini, Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, najuticajnijim pojedincima u vlasti u RS, ali sve to nije pomoglo da dobije pravednu presudu.
Održano je 13 suđenja i na nekim su odluke suda bile u Živićevu korist, ali su kasnije, ponekad čak iste sudije, poništavale svoje odluke i zatim presuđivale protiv Živića! Zato je odlučio da se žali Sudu za ljudska prava u Strazburu, kome su 2014. i 2015. upućene dve njegove žalbe sa više od 50 dokumenata i potvrda koje govore da je u pravu. Dosad iz Strazbura nije dobio nikakav odgovor.
- Mene je ovih 20 godina hodanja po sudovima, plaćanja advokatima i plaćanja raznih taksi, molbi, žalbi, razne revizije i veštačenja koštalo oko 10.000 evra. Izgubio sam novac i zdravlje iako sam pošten građanin Republike Srpske i Bosne i Hercegovine koji izmiruje sve obaveze prema državi. U mom slučaju pravo i pravda nikako da dođu na moju stranu, samo zahvaljujući korupciji i podmitljivosti državnih službenika. Poslednje što mi se dogodilo je "nestanak" advokatice iz Beograda koja je prikupila dokumentaciju i poslala je Sudu za ljudska prava u Strazburu. Pokušavao sam da je kontaktiram telefonom, ali se ne javlja. Slao sam rodbinu da je poseti u advokatskoj kancelariji, ali je tamo nema, kao da je prestala da radi! Ne znam na koju stranu da se okrenem i kome više da se obratim za pomoć - očajan je Živić.
Strazubur kao poslednja nada
O Živićevoj borbi za svoju imovinu pisale su 2009. i 2010. godine i "Vesti", najtiražnije novine u dijaspori, kao i lokalni mediji u Bijeljini, pa i televizija. Sve to, međutim, nije bilo dovoljno da probudi savest i profesionalnu odgovornost onih koji su dobro plaćeni da brinu i sprovode pravo i pravdu u društvu. Poslednja nada je Sud za ljudska prava u Strazburu odakle nikako da stigne informacija o sudbini Živićeve žalbe. Dok se to ne dogodi, Momčilo je okrenut brizi za ozbiljno narušeno zdravlje, ali i suđenju zbog tragične pogibije sina Milenka pre 13 godina.