Polako nestaju seoski đaci
Kakva će biti sudbina dece u zabačenim seoskim sredinama, kojima preti da ostanu bez školskog krova nad glavom, još uvek je neizvesno. Porodice koje su odlučile da život nastave na selu, zabrinute su kako će njihovi mališani nastaviti školovanje koje je pravo svakog deteta, a prema rečima Vladimira Nikitovića, saradnika Instituta društvenih nauka, to može da se pretvori u još jednu nebrigu države za opstanak sela.
- Činjenica je da je potrebno napraviti efikasniji sistem osnovnog obrazovanja. Mi već odavno imamo sistemsko urušavanje sela, ljudi sa pravom napuštaju takve sredine, jer im država ne omogućava da im bude dostupno sve kao i svakom građaninu. Ukoliko čoveku otežate dovoljno težak seoski život, koji on ima razlog da ostane? Nikako ne smemo dozvoliti da novi sistem smanji dostupnost obrazovanja - objašnjava Nikitović.
On kaže da je potrebno osmisliti sistem u kome bi svakom detetu bio obezbeđen siguran prevoz do škole, i tek onda bi plan racionalizacije mreže škola imao smisla.
- Demografski podaci pokazuju da je stanje sve gore. U nekim opštinama se već godinama ne rađaju deca. Ako budemo ukidali isturena odeljenja, bez plana kako da im olakšamo školovanje, rađaće se još manje - kaže Nikitović.
Prema planu racionalizacije, neka odeljenja će biti potpuno ugašena, a neka će biti pripojena drugim odeljenjima u matičnim školama koje imaju veći broj đaka. Zbog svega toga, potrebno je napraviti reorganizaciju i u velikim školama koje bi morale da prime đake i kolege iz seoskih škola.
Osnovna škola "Olga Petrov Radišić" iz Vršca ima četiri isturena odeljenja u okolnim selima.
- Imamo četiri učenika u Sočici, jednog u Mesiću, u Jablanici četiri, a u Straži je malo bolja situacija gde ima 14 učenika - kaže direktor škole Jonel Buga. On ističe da se o racionalizaciji mreže škola govori, ali da još nema konkretnih informacija kako će to sve funkcionisati.
Tiho umiranje
Racionalizacija mreže škola, za prosvetne radnike predstavlja nova otpuštanja, jer će svi učitelji i učiteljice koje održavaju seoske škole verovatno biti proglašeni tehnološkim viškovima. Prema rečima Jasne Janković, predsednice Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, zatvaranje seoskih škola je pogrešan potez za opstanak srpskih sela.
- Imamo sela koja su skoro mrtva, i koja održava samo ta jedna škola, koja je razlog zašto roditelji nisu odselili. Svako zatvaranje škola za prva četiri razreda u selima, nije samo odlazak jedne učiteljice ili učitelja koji postaje tehnološki višak, već i đaka - rekla je za "Vesti" Jasna Janković.
- Ukoliko se ta isturena odeljenja ukinu, najlogičnije bi bilo da se organizuje kvalitetan prevoz. Nisu to neke velike daljine, te ne bi bio problem organizovati minibus koji bi decu dovozio u Vršac u matičnu školu. To bi bilo najbolje rešenje iz više razloga. Prvo, jeftinije je od sadašnjeg sistema. Veoma je skupo održavati zgrade za jednog đaka, plaćati radnike. Drugi, i po mom mišljenju, veći problem jeste pedagoške prirode. Deci je potrebna socijalizacija. Mnogo je važnije da se školuju u društvu svojih vršnjaka, na kraju krajeva, da imaju sa kim i da se na zdrav način "takmiče" u znanju, što je poželjan motivator za napredovanje kod dece - objašnjava direktor Buga. Kako kaže, i sada deca iz okolnih sela, od petog do osmog razreda, putuju u matičnu školu u Vršcu, što je veliki problem.
- Samo mališani do četvrtog razreda pohađaju isturena odeljenja. Prevoz za stariju decu nije organizovan kako treba, te su na mukama i đaci, i roditelji, i mi u školi - zaključuje direktor.
Južna katastrofa
Više od 1.000 seoskih škola u Srbiji ima do deset učenika. To su uglavnom škole sa mešovitim odeljenjima, od prvog do četvrtog razreda sa jednim učiteljem. Podaci iz 2015. godine pokazuju da 109 škola radi zbog jednog đaka, 131 zbog 2, 106 zbog 3, a 123 škole zbog 4 đaka. U 115 škola nastavu pohađa po 5 učenika, po 6 mališana je u 93 škole, po 7 u 102, po 8 u 82, a devet u 69 škola. Po 10 učenika pohađa 75 škola. Najviše ovakvih škola nalazi se u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, a situacija nije bolja ni u Nišavskom, Topličkom i Pirotskom okrugu.