Tijanić: Farma uređuje Srbiju

- Ja sam obično dete sreće. Sve što je meni zapalo, pripadalo je nekim drugim, mnogo talentovanijim, školovanijim i boljim ljudima od mene. Njihovi su moji tekstovi, moje polemike, moje knjige. Strah me i da pomenem kako sam baš njima oteo televiziju „Politika", potom BK TV, crnogorski Treći program, šest godina RTS-a, hiljade političkih kolumni, desetine političkih kampanja... Sve bi to oni, dakle, napravili samo da se ja nisam mešao. U znak pokajanja, svaki moj protivnik neka izabere koji hoće moj rezultat. Onda, sa punim pravom, neka biografiju pravi oko štete koju sam mu naneo osudivši ga da bude on, a ne ja.

Najavljujete turbulentna vremena za srpske medije i srpsko društvo. Šta vi to znate, a mi ne?

- U sociologiji, sudar obnovljenog, snažnog talasa novog konzervativizma sa tek zapaćenim, tankim liberalizmom. U masovnoj psihologiji, sve jača obamrlost, odustajanje od života, dezertiranje od borbe za normalnost. U ideologiji, poništavanje svake važnosti leve i desne ideologije. U politici, teror malih razlika. U sistemu, odricanje od liberalnog kapitalizma i jačanje socijalne komponente države.

U spoljnoj politici, udar o zid realnosti na pitanju Kosmeta i Evropske unije. U unutrašnjoj politici, borba države sa ojačanim tajkunima koji traže svoj deo vlasti pod parolom „vlast je listopadna, bogati su zimzeleni". U policiji, borba starog poretka i novih pokušaja da se raskrinkaju političari, stranke i bogataši koji su radili mafijaškim novcem.

U regionu, zamrzavanje statusa Srbije dok moćni ne učvrste i stabilizuju sve novostvorene države. U bezbednosti, spremanje za nove oblike regionalnog terorizma i žestokog rata države sa narko-kartelima. U javnom prostoru, nastavak plaćenih hajki i zloupotreba parlamenta. U medijima, instrumentalizovani ratovi „svih protiv sviju"; ratovaće printani sa elektronskim medijima, tajni i javni vlasnici sa državom i međusobno, komercijalni mediji sa RTS. Generacijski, akumuliraće se gnev mladih zatočenih u „kavez biologije".

Klasno, bogati će biti sve bogatiji, siromašni sve bedniji. Institucionalno, šizofreni proces jačanja institucija i pravne države uz najviši stepen korupcije i pokušaja da se stvarna moć zadrži u tajnim „bratstvima kapitala i politike". U kulturi, metastaza javnog prostora, kanibalizacija svega različitog, jačanje sindroma inkvizicije. U propagandi, agresivno dokazivanje da je država propala, da u Srbiji ne vredi ustajati iz kreveta, da smo nesposobna nacija, da za to postoje krivci koje valja spaliti i tog časa ćemo se na lomači svi ogrejati...

Ako ste u pravu da nas sve ovo čeka, zašto ste pristali na još jedan mandat, zašto ste pristali da budete, kako sami rekoste, „biftek na električnoj stolici"?

- Dva su razloga. Prvi, ja verujem u borbu i rezultat borbe. Drugi, kad god je teško, zlurado se setim situacije u kojoj je Boris Tadić. Ja vodim samo Javni servis, a njega drže odgovornim za stabilnost spolja i iznutra napadnute države, zatim za ishod rata sa grupama koje su nadživele sve promene u Srbiji i, najvažnije, za posao i hranu osam miliona ljudi kojima je rad omiljen koliko i svinjski grip.

Dobro, hoće li vas sledećih godina pojesti Pinkova „Farma"?

- Naravno da hoće. Željko mudro radi sve što mu je dopušteno. Kad Srbi deset sati dnevno gledaju televiziju, kad je to komercijalni medij, kad država dopušta pornografiju, mobing, nasilje, seksizam, raspirivanje verske, polne, nacionalne netrpeljivosti od osam sati zorom pa do sledeće zore, kad nikog ne interesuju traumatične posledice takvog stanja, ko sam ja da se suprotstavljam narodnoj volji i državnom oglušenju. Sledeće tri godine sve u srpskoj kulturi, medijima, ukusu, gledanosti, marketingu, muzici i politici - diktiraće „Farma" i njen vlasnik.

Kažu da ste za to vi krivi. Kritikuju vas da niste ponudili adekvatan kulturni program koji bi smanjio gledanost „Farme"?

- Ma nemojte?! To što vi mislite da društvo tako funkcioniše liči na zahtev da siđem u rimski Koloseum, prekinem gladijatorsko klanje, sprečim lavove da jedu hrišćane, utišam urlajuću masu željnu krvi, smrti, znoja i suza i u mrtvoj tišini, svečanim tonom, obratim se Rimljanima i kažem: „Vi zločesti nevaljalci, sada ćete gledati Eshilovu dramu, potom tri baleta, pa recital slepca Homera." Oni, impresionirani kulturom, bace me lavovima, prokletinje se najedu mene (za utehu, porcija mozga bude im mala), a gladijatori nastave sa omiljenim hobijem. Da ostane zapamćeno, kome RTS ovih šest godina nije bio dobar ili bolji nego ranije - taj je Srbiju pretvorio u „Farmu". Nemam ništa protiv srpske dileme: „Farma" ili RTS? Uzmite šta vam je drago. Ali, zarad Svevišnjeg, nemojte se pravdati da svi Srbi psuju. Tačno je. Mada psuju i Mađari. Ali, ni Srbi ni Mađari ne slikaju svoje psovanje i pljuvanje dan i noć i ne stavljaju ga na ekran nacionalne frekvencije.

Pa, šta ćete da radite sa programom RTS?

- To što smo pet godina najgledaniji predstavlja incident. Sada, posle sređivanja kuće, imperativ sledećih godina biće kreativnost i, koliko je to moguće, kvalitet. Mi ćemo se suprotstaviti metastazi javnog prostora i ubijanju svakog oblika kulture. Ovde više nije reč o gledanosti ili političkom uticaju, već o opstanku pismenosti i normalnosti u Srbiji. Borićemo se da se RTS prizna kao jedna od najvažnijih srpskih institucija koja služi svim građanima.