Velika pljačka srpskog blaga
Za krađu niko ne zna
Muzej istorije Jugoslavije u Beogradu odbija da se oglasi dok se ne završi istraga, a Medijska mreža Antidot o svom otkriću je obavestila Ministarstvo kulture i MUP i najavila je da će se obratiti svim institucijama nadležnim za sprečavanje prodaje istorijskog nasleđa Srbije.
Iz Knjige žalosti isečeno je i ukradeno 40 strana na kojima su zapisi i potpisi poznatih svetskih državnika povodom Titove smrti. Od toga broja, 12 strana će se naći na aukcijskoj prodaji. Krađa delova Knjige žalosti nikada nije prijavljena, jer nikome u Muzeju i Ministarstvu kulture nije bilo poznato da ih nema, što je otvorilo pitanje potpune nebrige nadležnih. Tek naknadnom internom istragom u Muzeju su shvatili da su pokradeni.
Visoke sume za retke potpise
Istoričar umetnosti i kustos Narodnog muzeja u Beogradu Nikola Kusovac objasnio je da ukradeni zapisi i potpisi poznatih svetskih državnika mogu da vrede od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada dolara.
- Ako se pojavi potpis neke osobe koji je veoma redak, on može da dostigne visoke iznose. Zavisi i da li je to samo jedan potpis ili deset na papiru - kaže Kusovac.
Prikupljanje autograma i zapisa istorijskih ličnosti danas predstavlja cenjenu granu kolekcionarstva. Primera radi, pismo Džordža Vašingtona 2009. prodato je za 3,2 miliona dolara.
Od Buša do Gorbačova
U najavi aukcijske prodaje autografskih zapisa ukradnih iz Beograda navode se stranice s izjavama i autentičnim potpisima svetskih lidera: Norodoma Sihanuka, bivšeg kralja Kambodže, Hu Jaobinga, generalnog sekretara Komunističke partije Kine, Indire Gandi, Mihaila Gorbačova i Nikolae Čaušeskua. Takođe, tu su i posvete Hafeza el Asada, bivšeg predsednika Sirije, zatim Jasera Arafata, Ali Hamneija, vrhovnog vođe Irana, Mobutu Sese Sekoa, lidera Zaira, pa predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea, ali i švedskog premijera Ulofa Palmea i Džordža Buša starijeg, koji je posetio Beograd u svojstvu potpredsednika SAD.
Iako bi na prvi pogled neupućenima moglo izgledati kao da listovi iz knjige žalosti Josipa Broza Tita nemaju neku posebnu materijalnu niti emotivnu vrednost, činjenica je da oni predstavljaju deo kulturnog nasleđa Srbije i bivših jugoslovenskih republika.
Do 1992. Muzej čuvala Gardijska brigada
Da je istorijska i kulturna zaostavština u Srbiji kao Alajbegova slaba "Vesti" su pisale početkom ove godine, povodom krađe eksponata upravo iz Muzeja istorije Jugoslavije. Tada se Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu nagodilo sa Ivanom Milovanovićem (37), radnikom obezbeđenja koji je pokrao poklone stranih državnika Josipu Brozu Titu.
Lopov je dobio godinu dana zatvora, a policija je saopštila da su neki predmeti pronađeni i vraćeni. Mediji su prethodno objavili da su ukradeni broševi i igle za kravate ukrašeni dragim kamenjem, rimski kovani novac i pokloni stranih državnika koje je lopov prodao beogradskim zlatarama za više od dva miliona dinara. Čuvar je bio angažovan preko privatne agencije za obezbeđenje Dobergard i u vreme redovnih smena je eksponate stavljao u džep, a na njihovo mesto stavljao bezvredne kopije.
Inače, do 1992. ovaj muzej je čuvala Gardijska brigada JNA, kada niko nije smeo ni da pomisli na krađu.
SFRJ "ulovila" britanskog lorda
Antidot očekuje i da država preduzme mere na poboljšanju sistema zaštite. Od nadležnih se zahteva i pokretanje istrage o tome ko je i pod kojim okolnostima ukrao eksponate iz Muzeja istorije Jugoslavije koji su se pojavili na zakazanoj aukciji u Malagi.
Na međunarodnom nivou usvojene su i konvencije koje u centar pažnje stavljaju zaštitu originalnog vlasnika kulturnog dobra i predviđaju obavezu vraćanja ukradenog.
Ozbiljne države koristile su te mehanizme, pa tako i SFRJ povodom 14 od ukupno 30 srebrnih posuda proizvedenih u doba cara Konstantina Velikog. Ti predmeti bili su svojina lorda Northemptona, koji ih je kupio na aukciji u londonskom Sotbiju. U aferu je bio umešan i Liban, koji je zbog falsifikovanih papira o poreklu tvrdio da mu pripada to blago.
Izraelska efikasnost
Brojne krađe umetničkih dela počele su još pred raspad SFRJ. Tako je 1990. pokraden požarevački muzej, kao i pančevački iz koga je ukradena Vajfertova numizmatička zbirka antičkog novca.
Iz Muzeja u Novom Sadu 2006. u oružanoj pljački ukradena su četiri vredna dela od kojih je jedno Rembrantovo procenjeno na dva i po miliona funti. I rimsko arheološko nalazište Viminacijum kod Kostolca obogatilo je mnoge inostrane kolekcije za male pare.
Spor je bio pokrenut pred sudom u Njujorku koji je na osnovu priložene jugoslovenske dokumentacije 1990. doneo odluku o zabrani izvoza predmeta iz SAD do konačne odluke. Samo zbog raspada SFRJ spor nije okončan presudom u korist zakonitih vlasnika.