Raspad Jugoslavije: "Evropa je učinila dve ogromne greške"

- Svi su znali da će naši životi biti promenjeni posle pada Berlinskog zida, ali niko nije znao kada i koliko. Došao sam u Berlin dva dana pošto je pao Berlinski zid i doživeo atmosferu i video radost ljudi koji su bili tamo. Kada su počeli konflikti u bivšoj Jugoslaviji, uključio sam se u organizovanje prevoza humanitarne pomoći, najpre za Hrvatsku, i počeo da izveštavam o ratu za Kontroradio - priča za DW italijanski novinar i humanitarni radnik Klaudio Gerardini koji je u poslednjih 30 godina izveštavao sa najznačajnijih događaja u Evropi, među kojima su podela Čehoslovačke i pad Berlinskog zida.

Dok je francuska vlada, podseća Gerardini, gajila simpatije prema Srbiji, a nemačka prema Hrvatskoj, BiH je bila prepuštena sama sebi. Takođe, u Francuskoj su intelektualci bili na strani Bosanaca, u Nemačkoj su neki, poput Handkea podržavali Srbiju. U Velikoj Britaniji su se manje isticali intelektualci, ali je zato BBC imao najbolje izveštaje o balkanskim ratovima. 

Gerardini tvrdi da je Evropa učinila dve "ogromne greške", i to 1990. i 2000. godine:

- Još 1990. godine, kada se već nazirao rat, trebalo je primiti Jugoslaviju u EU, uticati na one koji su hteli da se odvoje da zatraže ulazak u EU. Ali to nije učinjeno. Ista greška napravljena je i 2000. godine. Ako se tada razmatrala mogućnost da u EU uđu Mađarska, Rumunija i Bugarska, što se i desilo, onda je trebalo primiti i sve zemlje bivše Jugoslavije. EU je sve do 2004. godine bila u mnogo boljem stanju i mnogo otvorenija nego danas.

Uprkos krizi, Evropa "nema pravo da odustane od svog posla", tvrdi Gerardini.

- Ulazak Srbije, BiH, Makedonije, Crne Gore u EU jedino je pravo rešenje. Alternative jednostavno nema. Ja uprkos svemu imam nade - zaključuje italijanski novinar Klaudio Gerardini.