Rus besan: Hrvati preuzeli Agrokor, neka oni daju pare
- Ako je Vlada preuzela odgovornost za upravljanje kompanijom, onda treba preuzeti i odgovornost za njen dug. Neka Vlada onda da i državna jemstva za taj dug. Ako nisu spremni za to, neka onda vrate kompaniju na tržište. Ne biste trebali donositi zakon koji lišava kreditore njihovih prava nakon svršenog čina - rekao je Gref.
Dodao je da je razgovarao s najvećim poveriocima Agrokora i da su svi zbunjeni nastalom situacijom.
Gref je takođe rekao i kako je prinudni upravnik Agrokora Ante Ramljak "nekompetentan", a tako ponižavajući odnos Sberbanke prema Ramljaku, ali i hrvatskoj Vladi, treba dovesti u odnos s činjenicom da je istog dana Blumberg objavio temu u kojoj iznosi nezvanične informacije prema kojima zapadne banke uslovljavaju dalje kreditiranje Agrokora od 250 miliona eva zahtevom da uz svakih novih 100 miliona evra pravo prvenstva naplate dobije i isti iznos starog kredita ili obveznice.
Prema "lex Agrokor", pravo prvenstva u naplati, ako dođe do stečaja, imaće samo oni krediti koji se izdaju Agrokoru nakon 10. aprila ove godine, kada je "lex Agrokor" stupio na snagu.
Međutim, Sberbanka i VTB banka, obe ruske državne banke, traže da njihov poslednji kredit od 100 miliona evra dobije pravo prvenstva u naplati, jednako kao i svi krediti izdati posle 10. aprila, ali je Ramljak odbio takav zahtev, tvrdeći kako takvu odluku može doneti samo stalno veće poverilaca, koje će se formirati u julu ili avgustu.
Prema novim nezvaničnim, ali verodostojnim informacijama Blumberga, a slične spekulacije već su pre objavljivali i hrvatski mediji, zapadne banke takođe insistiraju na tome da im se dosadašnja kreditiranja Agrokora pretvore u prvenstvo naplate, u onom iznosu u kojem budu dalje kreditirale najveći hrvatski koncern.
U Sberbanku su zbog toga odlučili do kraja da zaoštre stav i u krajnje nezgodnu situaciju doveli su Ramljaka, ali i premijera Andreja Plenkovića koji u ponedeljak moraju održati sastanak s ruskim i zapadnim kreditorima u vezi s novim kreditom.
Očigledno je da zapadni i ruski kreditori i investitori traže promenu lex Agrokor ili da se sve dogovori u okviru privremenog veća poverilaca, iako tako veliki posao nije u ingerenciji privremenog veća, nego bi to trebalo odlučiti stalno veće poverilaca koje još nije formirano.
Tako kriza u Agrokoru ulazi u jako osetljivo razdoblje, jednu od onih presudnih nedelja u kojima će se odlučivati sudbina Agrokora, jer ako se u idućih desetak dana ne dogovori kredit, Agrokorove kompanije neće imati novca za plaćanje novih obveza prema dobavljačima i čitav koncern u tom slučaju ide u stečaj.
Čak bi i kašnjenje s kreditom moglo srušiti Agrokor, jer se glavne kompanije, poput Konzuma, ne bi mogle na vreme pripremiti za sezonu.