Milioneri iz blata
Čovek je od davnina težio bogatstvu i luksuzu. Gradio je bolju kuću, maštao da kupi njivu, konja, kočiju, a danas sanja o vilama i skupocenim automobilima. Dok skeptici navode kako se niko nije obogatio osim ako nije dobio na lutriji, pronašao potporu u roditeljima ili su mu pak ruke zavučene u mulj kriminala, pojedini ljudi na planeti su ipak kao sanjari sa jednim dolarom u džepu, idejom i tračkom sreće stvorili imperiju.
Danas su poznatiji kao - milioneri iz blata.
Jedan od ljudi koji je imao viziju je Džon Henri Paterson. On je davne 1884. godine u Dejtonu u Ohaju kupio za sitan novac malenu neuglednu radionicu za proizvodnju kasa. Nadenuo joj je ime NCR (national cash register).
Ovaj natpis je u 21. veku svuda oko nas. Može da se vidi kako stidljivo izviruje sa bankomata ili kasa u popularnim restoranima i firmama kao što su Starbaks, Volmart ili Mekdonalds. Malo ljudi zna da je ovaj Amerikanac prošao trnovit put do uspeha. Bogatstvo nije došlo preko noći, ali je njegova ideja da promoviše svoj proizvod urodila plodom. Smatra se ocem gerila marketinga i agresivne prodaje.
Vodio se mišlju da ljudi kupuju ono što im se servira, a radije će pazariti nešto na ukrašenom tanjiru. Prezentacija je za njega bila od velike važnosti. Svoje prodavce je obavezao da nose odelo, plaćao im časove jahanja i učio kako da svi govore kao jedan.
Smatra se da je među prvima napravio plakat reklamu na kojoj je promovisao važnost kase u trgovini. Okupio je poseban tim ljudi koji su pokazivali na delu kako prodavci mogu da se zaštite od krađe svojih zaposlenih ukoliko kupe njegov proizvod. Umesto ugovora, dogovor je sklapan sa cigaretom od 25 centi.
Jeftin smajli
Nije dovoljno samo imati viziju. Inovatori moraju da imaju na umu da uvek zaštite svoje izume da ne bi prošli kao Harvi Bol, čovek koji je izmislio čuvenog smajlija. On je na svojoj ideji zaradio nepunih 50 dolara, dok su braća Mari i Bernard Spajn zaradili bogatstvo prodajući sve i svašta sa ovom nasmejanom oznakom. Braća Spajn su u periodu od dve godine, počev od sedamdesetih prošlog veka, prodali 50 miliona drangulija sa žutim smeškom i zgrnuli enormno bogatstvo. Smajli je i danas u svakodnevnoj upotrebi, kao aplikacija na mobilnim telefonima, nezaobilaznom Fejsbuku i Tviteru kao i na odeći.
Sa druge strane podsticao je ljude da traže račune, pa su trgovci hteli ne hteli morali da pazare kase, a on je vrebao iza ćoška sa jednom - spremnom za upotrebu. Ova multinacionalna korporacija danas vredi 6,3 milijarde dolara i u njoj radi više od 30.000 ljudi.
A sve je započeo sanjar koji je u kabastom predmetu za računanje i čuvanje novca video svetlu budućnost.
Tuđi san
Čovek koji je bio u pravom trenutku na pravom mestu je i Rej Krok. Njegov san se ostvario kada mu je sudbina ukrstila puteve sa braćom Mekdonald.
Ričard-Dik i Moris-Mek su 1937. godine došli na ideju da otvore hot-dog štand u Kaliforniji. Ubrzo su shvatili da ljudi neizmerno vole hranu koja se kupuje na ulici za malo novca i sprema za još manje vremena. Nekoliko godina kasnije otvorili su prvu hamburgernicu ukrašenu zlatnim lukovima. Iako se posao polako širio, ime Mekdonalds ne bi postalo simbol restorana brze hrane da im u lokal jednog dana nije ušao prodavac aparata za milkšejk Rej Krok. Navodno, bio je bez dolara u džepu, ali je njegova priča mogla da omađija svakoga. Udružio se sa braćom i postao promoter koji je širio franšizu širom Amerike i to bez ugovora. Dik i Mek nisu sanjali da će postati milioneri, ali Rej je želeo slavu i moć. Navodno je uspeo da izgura braću iz posla i lukavošću i umećem je sa navršenih 50 godina stvorio imperiju. Danas postoji skoro 37.000 restorana u kojima svakog dana jede preko 70 miliona ljudi. A ovaj san "prodavca magle" godišnje zarađuje pet milijardi dolara.