Stručnjaci na tragu molekularnom kondomu - revoluciji protiv neželjene trudnoće
Iako neke supstance obećavaju posle testiranja na životinjama, još nijedan od tih proizvoda nije dospeo na tržište, jer nije tako lako blokirati spermatozoide na bezbedan način i bez neželjenih dejstava.
Dve supstance, međutim, odnedavno pobuđuju nade u revoluciju u oblasti zaštite od neželjene trudnoće.
Reč je o molekularnim kondomima, tačnije, dvema supstancama: lupeolu, koga ima u mangu i brezovoj kori, i pristimerinu, koji se nalazi u biljci Tripterygium Wilfordii.
Naučnici Univerziteta Kalifornije u Berkliju opisali su najnovija saznanja u časopisu PNAS.
Spermatozoidi obično besciljno plivaju u ejakulatu, ali kada je jajna ćelija spremna za oplodnju, ona luči hormon progesteron, koji privlači spermatozoide.
Na taj način oni nalaze cilj i nakon što probiju zid jajne ćelije, dolazi do oplodnje.
Supstance koje su testirali američki naučnici, međutim, sprečavaju spermatozoide da probiju zid jajne ćelije.
Oni, doduše, primaju signal i plivaju u odgovarajućem pravcu, ali ne mogu da prodru u jajnu ćeliju.
- Lupeol i pristimerin ne parališu spermatozoide. Ove supstance nisu otrovne za njih i oni i dalje mogu da se kreću - objašnjavaju naučnici.
Ove aktivne supstance nisu hormoni, ne deluju na metabolizam - ni kod žene, ni kod muškarca, što je veoma važno, jer bi, u slučaju da dospeju na tržište, bili idealni i za žene.
Muškarci koji ne žele decu mogli bi da uzimaju ove supstance i budu sigurni da njihova sperma bez zaštite tokom seksualnog odnosa neće naći put do jajne ćelije, a to bi bilo praktično i za žene.
Lupeol i pristimerin deluju nezavisno od toga da li ga koristi muškarac ili žena.
Tako je bar u teoriji, ali će tek testovi na ljudima definitivno potvrditi delotvornost ovih supstanci.