Srpstvo se brani knjigom, a ne mačem

Bilo je to 1905, kada je svega osam profesora, a među njima i on, biralo sve ostale kolege na univerzitetu. Reči koje je Lozanić izgovorio prilikom svečanog otvaranja, odjeknule su i van granica Srbije. One su glasile:

"Naše nekdašnje verovanje da će se srbstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno po našu narodnu misao. Ja verujem obrnuto, da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog našeg pitanja, i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali. Verujem stoga što je prosveta sila koja postiže sve smerove. Da nam je prosveta bila naprednija, sve bi u životu našeg naroda bilo savršenije pa i uspešnije".

Sima Lozanić je rođen 1847. u Beogradu. Pošto je završio pravne nauke na Velikoj školi, studirao je hemiju kod tada najboljih naučnika u toj oblasti u Cirihu i Berlinu.

Doktorirao je na Ciriškom univerzitetu 1970, a svega dve godine kasnije postao je profesor Velike škole, kasnije i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Potrudio se da srpski đaci uče hemiju prema programu većine naprednih evropskih visokih škola. Dobro je opremio laboratoriju i biblioteku, popunjavajući je i prvim univerzitetskim udžbenicima hemije: neorganske, organske, analitičke, kao i hemijske tehnologije. Njegovi udžbenici su u nekim oblastima čak bili bolji od drugih u Evropi. Na primer, Lozanićev udžbenik neorganske hemije bio je prvi evropski univerzitetski udžbenik u kome se pominje Mendeljejevljev periodni sistem hemijskih elemenata koji i danas važi, i jedan od prvih koji sadrži poglavlje o termohemiji.

Profesor Lozanić je objavio više od 200 naučnih radova iz primenjene hemije, a trajnu naučnu vrednost predstavljaju njegovi radovi iz elektrosinteze. Obavio je prvu analizu termalne vode Gamzigradske banje 1889. godine. U dva navrata je biran za predsednika Srpske kraljevske akademije, a proglašen je i za prvog počasnog doktora Beogradskog univerziteta. Preminuo je 1935. u Beogradu, u 89. godini.