Pračovek je sa Balkana?
Bugarski naučnici otkrili su zub čovekolikog majmuna star sedam miliona godina.
Prema naučnim saznanjima, Evropa je pre 12 miliona godina bila pravi raj za čovekolike majmune.
Međutim, oni su počeli da nestaju pre desetak miliona godina, kada su se u tom delu sveta dramatično promenili klimatski uslovi.
Nakon toga, čovekoliki majmuni uglavnom su ostali ograničeni na Afriku u kojoj su se podelili na gorile, šimpanze i ljude. Godine 2012.
Nikolaj Spasov iz Nacionalnog prirodnjačkog muzeja u Sofiji i njegove kolege otkrili su zub čovekolikog majmuna za koji tvrde da je najmlađi fosil te vrste ikada pronađen u Evropi.
Šimpanze - najbliži ljudski srodnici
Naučnici tvrde da su se ovi majmuni i ljudi razdvojili pre pet do sedam miliona godina, nakon čega su se prvi praljudi razvili u Africi.
Ali, prema novim istraživanjima stručnjaka iz Nemačke, Bugarske, Grčke i Kanade, ovo razdvajanje vrsta dogodilo se na istoku Mediterana, a ne Afrike.
Bugarski naučnici, kao i njihove nemačke i kanadske kolege smatraju da zub pronađen u Bugarskoj pripada čovekolikom majmunu (Graecopithecus Freuberghi), koji je nastavio da živi u Evropi još dugo nakon što su drugi čovekoliki majmuni nestali s kontinenta.
Oni veruju da je taj čovekoliki majmun bio - hominin.
Ovu vrstu majmuna naučnici smatraju najmisterioznijom od svih evropskih čovekolikih majmuna, jer od njega nije ostalo mnogo fosilnih ostataka.