Ubijeni drugi put
Međunarodni tužilac je tek 2007. pokrenuo istragu protiv osmorice osumnjičenih pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova za masakr srpskih civila u žitnim poljima, a više od devet godina od proširenja istrage Specijalno tužilaštvo u Prištini je obustavilo postupak protiv svih.
Reč je o zločinu za koji se podjednako može uprti prst i u te iste međunarodne snage, jer su četiri člana porodice Janićijević - Slobodan, Mile, Momir i najmlađi Novica, koji je imao 17 godina, Andrija Odalović, braća Jovica i Rade Živić, Stanimir i Boško Đekić, Saša i Ljubiša Cvejić, zatim Nikola Stojanović, Miodrag Tepšić i Milovan Jovanović, pre odlaska na njivu zatražili zaštitu Kfora. Njihov zahtev je odbijen.
"Srbi su ranije pitali vojnike Kfora da ih zaštite dok rade na poljima, ali nije bilo sredstava za to", piše u poverljivom Unmikovom dokumentu.
Ćirković već tri dana pokušava da uteši porodice ubijenih. On nevoljno, a oni za medije uopšte ne žele da govore. Kažu, plaše se za bezbednost - zar ne vidite da smo opkoljeni?
Bitićija džaba hapsili
Policija Unmika je u oktobru 2007. godine uhapsila Mazljuma Bitićija iz sela Veliki Alas kod Lipljana, zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu žetelaca. Posle dva meseca on je pušten. Ovo je jadan od najvećih zločina nad Srbima od dolaska međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu.
Istraga je obustavljena, iako se o masakru žetelaca praktično sve zna. Zna se ko je planirao, ko organizovao, šta je grupa Fortuna, formacija Oslobodilačke vojske Kosova planirala da uradi. Tada je selo Staro Gracko bilo u zoni odgovornosti britanskih mirovnih trupa. Kfor je kao glavnoosumnjičenog označio Bega Šaćirija iz sela Crni Breg kod Lipljana, vođu grupe Fortuna, koji u pismu nadređenima kaže sledeće:
"Ja, Beg Šaćiri, kao komandir jedinice Fortuna, izjavljujem da sam, nakon što sam prešao iz zone Dukađini u Košare, opština Lipljan, preduzeo akcije potpuno uspešne između 27. juna i 9. avgusta 1999. Devetog avgusta je cela naša jedinica uhapšena od strane Kfora. Akcije koje smo preduzeli su sledeće: čišćenje grada od srpskih kriminalaca, primoravanje zdravstvenih radnika Srba da napuste centar, kontrola srpskih stanova, paljenje oko 30 odsto srpskih kuća, naseljavanje srpskih kuća i stanova Albancima kojima je trebao smeštaj. Akcije: ubistvo 48 ljudi, ranjeno 17, prebijanje i maltretiranje."
Pobijeni, pa masakrirani
Srbi u Starom Grackom nisu ubijani samo puškama, oni su i masakrirani. Novica Janićijević ubijen je nekoliko dana pred punoletstvo. U suzama, njegova sestra Slavica Janićijević-Popović za "Vesti" kaže da je bol sve veća i da nema dana kada se ne seti brata, oca i stričeva koji su pokošeni na njivama.
- Samo nam zabadaju nož u leđa. Igraju se sa nama. Oštro su sa njima zajedno i stranci učestvovali u tome, mi moramo da se pokrenemo, ujedinimo i konačno stanemo na put. Nadam se da će Srbija biti tu uz nas - kaže Slavica, koja danas živi u Gračanici.
- Pričam i borim se i moj brat mi daje snage sve ove godine. I neću da se smirim dok ne pronađem počinioce. Molim se svaki dan, a verujem da će pravde biti. Mora da bude, makar i Božje.
Grupa je planirala da istog dana napadne i srpska sela Dobrotin i Štrpce, ali im komandiri Šukri Buja iz zone Nerodimlje i drugi nisu odgovorili, odnosno obezbedili neophodnu municiju. Kfor je uhapsio Šaćirija i njegovih 56 vojnika, a on u pismu 4. novembra 1999. kaže da su se "tokom ispitivanja pravili da ne poznaju jedni druge". Vojnici Kfora su ih tukli, ali niko nije ništa priznao.
Osumnjičena je i frizerka, Lindita Krenazi, borac OVK u zoni Nerodimlje. U svom dnevniku navodi da je dva dana pre masakra srela izvesnog komandira Dželeta koji joj je govorio o strašnoj akciji koja se planira, a ona je izrazila želju da učestvuje. Ponovo ga spominje i piše: "Rekao mi je da zna ko je učestvovao u akciji u Starom Gracku."