Lekarima ubuduće plete po učinku
Ona je kazala da se, za sada, rad zdravstvenih radnika plaća tako što se svakoj zdravstvenoj ustanovi opredeljuje određena količina novca, koja se potom jednim delom raspodeljuje na plate i na rad zdravstvenih radnika.
Zatim se drugi deo sredstava odvaja za lekove, medicinska pomagala i sve ostalo što je potrebno za rad određene ustanove.
"To je sistem linijskog budžetiranja, a predstavlja način plaćanja koji nema nekakve posebne stimulanse za povećanje efikasnosti rada. Sve ustanove koje se plaćaju na ovaj način, nemaju nikakve dodatne razloge da za određeni novac povećaju učinak rada", kazala je ona.
Mišićeva je objasnila da su zato mnogi zdravstveni sistemi u drugim zemljama pokušavali da osmisle način plaćanja radnika koji bi bio stimulativniji, omogućio da pruže veći broj usluga i povećani kvalitet, pa da, samim tim, učinak zdravstvene ustanove bude veći.
Prema njenim rečima, to se čini uvođenjem stimulativnih modela plaćanja, po pacijentu, odnosno tzv. "kapitaciji".
To podrazumeva da zdravstveni radnik dobije određeni budžet na osnovu toga koliko će pacijenata pregledati, kakvog su oni zdravstvenog stanja, u kojoj su životnoj dobi i slično, precizirala je Mišićeva.
Kada je u pitanju bolnički sistem, u mnogim zemljama su uvedeni stimulativni modeli plaćanja koji se zasnivanju na plaćanju po dijagnostički srodnim grupama, što znači da se pacijenti kalasifikuju u grupe koje imaju slične kliničke karakteristike, zahtevaju slične načine lečenja i približno istu potrošnju bolničkih resursa.
"Prednosti tog načina je što zdravstvene ustanove postaju efikasnije. Kada je u pitanju bolnički sistem, povećava se stopa hospitalizacije, veća je transparentnost u radu i učinak zdravstvenih ustanova, kontroliše se vrsta i broj usluga, stimuliše se davanje usluga u okviru dnevnih procedura...", kazala je pomocnica ministra zdravlja.
Prema Ivani Mišić, time se skraćuje dužina lečenja i broj dijagnostičkih i drugih procedura koje možda i nisu najneophodnije.
Tako se smanjuju troškovi, povećava se tehnička efikasnost zdravstvenih ustanova, skraćuju se liste i dužina čekanja na određene medicinske procedure, ravnopravnije se raspodeljuju sredstva zdravstvenim ustanovama, rekla je Mišić.
Mišić je, međutim, objasnila da je uvođenje takvih načina finansiranja u neki zdravstveni sistem veoma komplikovan proces.
"On podrazumeva dobru pripremu i da bi on zaživeo mora se unaprediti unutrašnja organizacija... Svi ozbiljniji zdravstveni sistemi teže da model plaćanja bude stimulativan, a da to ne bude linijski budžet, koji samo podrazumeva plaćanje materijalnih troškova i plata", objasnila je sagovornica Tanjuga.
Mišić je dalje navela da se sada radi na stvaranju uslova za uvođenje takvog sistema i u Srbiji, za šta se mora zakonski urediti ta oblast, pa bi bilo realno očekivati da stimulativni modeli plaćanja zažive za nekoliko godina.