I stranci bi da žive ispod Rtnja

 

Selo su nastanile porodice iz urbanih srpskih sredina, ali i žitelji SAD-a, Italije i Srbi koji su radni vek proveli u inostranstvu. Svi oni su imali su isti cilj. Biti daleko od vrelog asfalta, okruženi zdravom životnom sredinom i organizacijom života po sopstvenim pravilima.

Ilija Travar je iz Beograda i proveo je 15 godina rada u Ministarstvu spoljnih poslova. Koliko god to neobično u današnje vreme zvučalo, odlučio je da državni posao zameni proizvodnjom organskog začina “Orgeta”, a užurbani život u gradu mirnim životom na selu.

- Trnutno obrađujem dva hektara gde gajim organsko povrće i spravljam organsku vegetu koju prodajem na pijacama širom Srbije - kaže Ilija, čiji je brend ”Orgeta” u usponu.

Srđan i Sandra Prvulović su pre sedam godina odlučili da svoj posao presele iz Beograda u Vrmdžu. Vlasnici su uspešne firme koje se bavi ljudskim resursima u IT sektoru, a njihovi klijenti su najznačajnije kompanije u ovoj oblasti poput Frejma ili Majkrosofta. Srđan je u Vrmdžu došao sa suprugom i ćerkicom. Po izrazu lica, vidi se da su srećni.

- Čovek ima mogućnost da bira gde će da živi. Ako imaš zanat u ruci, možeš da radiš bilo gde. Tri godine smo tragali za mestom gde ćemo “spustiti sidro. Dugo smo putovali, a onda je supruga otkrila Vrmdžu. To je bilo kao dete: kuća, ispred drvo, reka, sunce iza stena. Prvo smo napravili most, kuću, a onda i sve ostalo - kaže Srđan zadovoljno.

Miloš i Ana Ninković, došli su u Vrmdžu iz Zemuna, odnosno Užica. Ovaj mladi bračni par zajednički vodi rtanjski Centar zdravog života u koji dolaze ljudi iz svih krajeva kako bi se oslobodili stega i zidova koji postoje u gradu, i kako bi u suživotu sa prirodom vežbali, šetali, igrali. Žive skromno sa svojim istomišlejnicima, a sreća im je vidljiva u oku. Njihovu školu redovno posećuju mnogi poslovni ljudi iz cele Srbije, koji žele relaskaciju od stresnih poslova.

- Mi smo kao ekipa odlučili da dođemo u prirodu, u selo, da napustimo potpuno grad i odvojimo se od tih gradskih priča, mučenja oko poslova. Mislili smo da to može jako brzo da se desi, međutim, trebalo nam je sedam godina da se svi prilagodimo na prirodne uslove i evo sad to počinje da poprima oblik te originalne ideje - objašnjava Miloš.

Kaže da im je prvi filter bilo planina Rtanj.

- Rtanj je jako moćna planina i ako se tone može osetiti na prvu. Već posle tri dana počinje da izlazi iz tebe ono što nosiš sa sobom. Ponekad to ne može da se podnese i ljudi beže. Ili im se desi iznenada nešto u porodici da baš u zadnji minut otkažu. Ja sada sigurno znam da je to neka prirodna selekcija, da Rtanj tačno odabere ljude koji su zreli i jaki da dođu na planinu. Druga selekcija sam im ja - kaže Ana Ninković.

Goran Orlić je došao u Vrmdžu nakon radnog veka provedenog u Italiji. Pre četiri godine odlučio je da mu je dosta grada i na svom imanju, zajedno sa suprugom napravio pravu oazu za uživanje. Penzionerske dane provodi družeći se sa novim komšijama.

- Bavim se tu malo oko sela tako malo fotografišem, dronom snimam, pomažem komšijama oko poljoprivrede. Malo se, kako se to kaže asimiliram u seoski život. Ljudi su prijatni, družimo se, pomažemo se koliko možemo - ističe Goran.

Osim što su dolaskom u Vrmdžu povećali broj žitelja, novi stanovnici sa sobom su poneli i poslovne ideje. Radom na njima, zajedno sa starosedeocima, od Vrmdže stvaraju koncept održivog sela, koji se može preneti i na druga mesta širom Srbije.

Sve ovo doprinelo je i razvoju seoskog turizma. Prošle godine je oko 8.000 izletnika posetilo Vrmdžu, a tome svakako doprinose i prirodna bogadstva, Vrmdžansko jezero, zatim Latin grad iz 3. veka, ali i brojne manifestacije poput planinarskih pohoda, a u planu je i pokretanje festivala turistiko-dokumentarno ekološkog filma.

Šta kažu starosedeoci?

Vrmdža sada ima nešto manje od 600 stanovnika. Meštani Vrmdže zadovoljni su dolaskom novih komšija, jer je selo ponovo oživelo i rađaju se deca. Tokom 2014. godine rođeno je šest beba. Međutim, starijim žiteljima Vrmdže ponekad i nije najjasnije zašto mladi ljudi dolaze na selo.

- Šta mene smetaju,ljudi su ljudi, dal su naši, dal su neki što dođu, šta mene smeta. Neka dođu, neka ima u selo nekog. Ja sam sama, pa nije dobro. Da imam gde čini mi se i ja bih otišla negde. Oni za što dolaze ja pojma nemam. Svi što su došli, dobro su se snašli, ali od što žive ja to ne znam”, kaže Biserka Milisavljević. Vodeničar Miodrag Nikolić smatra da je dobro što dolaze ljudi iz grada. Prodajemo im zdravu hranu i ,r, mleko, jaja, bilo šta - kaže on.

Jedinstven primer razvoja srpskog sela

Zadovoljan je i predsednik mesne zajednice, Slaviša Krstić, koji kaže da je od 2006. mnogo pažnje posvećeno promociji sela, te je još tada napravljena internet prezentacija Vrmdže, čime se ni danas, deset godina kasnije ne mogu pohvaliti sela u Srbiji.