Dva veka srpskih tajkuna (12): Čuvenog oca oterao u smrt

Nemerljiva šteta

Oni koji su to priredili naravno da neće ni pocrveneti. Ali zemlja, revoltirana već zemlja, moraće se zapitati: Pa, dokle će se ići u bestidnostima i cinizmu? Radilo se u većoj potaji nego ikad do sada. I radilo se brže nego ikada do sada. Radilo se o pljački koja iznosi na milione i koja ima za posledicu da ošteti državni ugled, pa čak i državnu kasu možda za stotine miliona."

Beogradske novine "Republika" izračunale su da su učesnici Stočne afere, uključujući i one iz Hrvatske, zaradili 136 miliona tadašnjih dinara na račun državne kase. Poređenja radi, prosečna mesečna plata sudija, profesora i lekara tada je iznosila oko 1.500 dinara.

Rade Pašić i Zagrepčanin Radivoj Hafner su stoku, inače namenjenu seljacima u Srbiji, odmah prodali u inostranstvu po deset puta većim cenama.

Baveći se dalje aferom, "Politika" je objasnila i pogubne posledice sramnog postupka preprodaje ratne odštete: "Država ne samo da rasprodaje stoku na koju imaju pravo jedino oštećeni ratom, nego je prodaje daleko ispod cene koju bi u samoj Nemačkoj mogla da dobije, država ne samo da raspikućinski razbacuje ono što se ne može nadoknaditi, nego daje Nemačkoj pravo da nas zapita, pa što smo toliko insistirali da dobijemo stoku kad nam ona ne treba?

I, daje pravo reparacionoj komisiji da nas upita, pa zašto su se naši eksperti na konferenciji mira tako očajnički borili za svako grlo stoke, kad sada ne samo da nećemo da je primimo, nego je prodajemo u bescenje? Zašto? Zato što naši špekulanti trebaju da strpaju nove milione u džep i zato što stare zataškane afere izazivaju apetite za nove."

Da bi se umirila javnost, poništen je sporazum o prodaji ovaca, ali su posledice sezale predaleko. Sve češće afere Radeta Pašića nisu više bile pitanje pustošenja državnog budžeta, nego su otvorile i političku krizu u Beogradu. Za svega dva meseca palo je nekoliko vlada radikala Nikole Uzunovića koji je pokušavao da zataška korupciju "Bajinog sina". Baja je, inače, bio čuveni nadimak vođe radikala Nikole Pašića.

 

Vlada najveća štetočina

List "Slobodna Srbija", koji je izlazio u Švajcarskoj, 2. jula je 1919. ovako opisao stanje u matici: "Kako je tamo? - pitali su jednoga koji je iz domovine došao ovamo. 'Divota!', odgovorio je on. 'Možeš krasti, harati i raditi šta hoćeš, pa da te ni glava ne zaboli.

Ali kuku svakom ko zube obeli protivu vlade. 'To potvrđuju i domaći listovi. Krađe, krijumčarenja, ucene i pljačke na sve strane i krivcima ništa, međutim, politička progonstva ne prestaju. Štetočina vlada. Sve se više ispoljava da vlada nije dorasla za poslove koje je samovlasno prigrabila. Svojim neradom, nespremom i brzopletošću nanosi državi i narodu sve veću štetu. Nespremom vladinom desilo se i to da narod umnogome oskudeva ili pojedine potrebe preplaćuje, dok, s druge strane, svoje produkte ne može da izveze i tako mu se kvare i propadaju.

Što pre ne bi učinio ni varalica, danas to čine ljudi koji traže da se cene i poštuju. Za njih nije nikakav greh korupcija, mito, krijumčarenje. Zbog toga se valuta pogoršava, cene rapidno skaču i bogataši se sve više bogate na štetu potrošača. Vlada koja se nametnula celokupnom našem narodu neprekidno se žali i mnoge optužuje da rade protivu naših opštih interesa, da razbijaju narodno jedinstvo i da ruše u začetku novu državu. Njoj su svi krivi, ali samo ona nije kriva", pisala je "Slobodna Srbija" iz Švajcarske.

Krivo je loše društvo

Pošto je bilo jasno da je Rade Pašić glavna poluga korupcionaškog sistema, koji ne bi radio bez njegovog oca i premijera Nikole, stvar se morala braniti. Zato se nasuprot ogorčene javnosti stavio režimski list "Balkan" braneći mlađeg Pašića ovako:

"On ima dobro srce, ali hrđavu okolinu. Ne ume da izabere sebi društvo. Njegova okolina ne samo da ga eksploatiše, nego ga diskredituje i kvari. Kad bi okolina bila bolja, i on bi bio drugačiji."