Dva veka srpskih tajkuna (11): Srpska stoka hrvatskom tajkunu
Odali ih bivši radikali
Iako je do jula 1921. za sobom imao već 20 afera, Pašićevom jedincu nije smetalo da do kraja te godine napravi još jedan skandal, ali za njega veoma vredan. U Srbiji je buknula Stočna afera. U razotkrivanju su pomogli radikali koji su prethodno zbog Pašića mlađeg napustili stranku.
Treće godine od Velikog rata Nemačka je Kraljevini SHS poslala 60.000 ovaca i 17.500 goveda u ime odštete za stoku koju su srpskim seljacima zaplenili nemački i austrougarski vojnici. Umesto da se stoka razdeli osiromašenim seljacima i tako obnovi stočni fond, ili da se makar na licitaciji proda po tržišnim cenama, Ekonomsko-finansijski komitet je ceo kontingent ustupio izvesnom konzorcijumu po neverovatno povoljnim uslovima.
Glavnu ulogu u ovoj, od štampe otkrivenoj aferi u novembru 1921. godine, imali su Rade Pašić i Grk Nikos Velojanis, brat njegove supruge. Oni su sprečili raspodelu stoke seljacima uz pomoć Janeza Ivana Pucelja, ministra poljoprivrede u vladi Nikole Pašića. Pucelj se nemušto branio tvrdnjom da postoje razlozi "zbog kojih je nezgodno deliti stoku narodu".
Ekonomsko-finansijski komitet je prodao bez licitacije stoku preduzećima Promes iz Zagreba i Impeks iz Ljubljane, iza kojih je stajao Radivoje Hafner, glavni ortak mlađeg Pašića i njegovog šuraka. Hafner je bio poznati ratni profiter. Nekad nepismeni mesar, on je u toku rata postao glavni liferant mesa okupacionoj austrijskoj i nemačkoj vojsci i tako zgrnuo milione.
Vlada sakrila korupciju
Samo u Zagrebu, Hafner je od tog novca pokupovao 35 palata! A stoka iz afere je plaćena ovako: ovca čija je cena na tržištu bila 200 dinara prodata je Radetu Pašiću po 45 dinara, a volovi čija je cena bila oko 3.000 dinara prodata mu je za polovinu tog iznosa. Konzorcijum je dobio i pravo da ne plati izvoznu carinu ukoliko odluči da stoku samo proveze kroz Kraljevinu SHS da bi je prodao u drugoj državi. I pored očigledne korupcije i besa javnosti, vlada Nikole Pašića je odobrila posao!
Dva veka srpskih tajkuna:
2. Vojvoda Mladen naplatio ustanak
4. Rat Hadžitomića i Babadudića
6. Premijerova vila otkrila aferu
7. Profiteri jedva dočekali rat
8. Kaljav obraz Pašićevog sina
Sinu "kupio" školu
Radomir - Rada Pašić, rođen je 1892. godine u Beogradu kao prvi sin Nikole Pašića koji je bio već u poodmaklim godinama. Škola mu nikako nije išla od ruke i izbacivan je iz gotovo svih beogradskih škola. Ali, stari Baja, što je bio čuveni nadimak čuvenog srpskog političara, nekako je izdejstvovao da se privatna Zdelarova gimnazija prizna za javnu školu, pa je u toj školi i sin Rade nekako stekao matursko svedočanstvo.
Sa tim svedočanstvom Rade je otišao na studije u Pariz, gde mu je glavni cilj bio da se ubaci u čudna društva, kojima je zajednička osobina bila razvratan život i trošenje mnogo, mnogo para.
Dete, pa vole šećer!
Starom Pašiću je mezimac zadavao neprestane glavobolje, ali ga je on uvek štitio. Tako je jednom prilikom, slušajući u Skupštini teške optužbe na račun svog Radeta povodom zloupotreba u trgovini šećerom, poslanicima drsko odvratio: "A šta ćete? Dete, pa vole šećer!" Bila je to 1918. godina i kraj Velikog rata iz kojeg je mladi Pašić već izašao sa nekoliko krupnih, a jedva zataškanih malverzacija.
Posle ove šećerne afere usledile su afera Omnijum Serb, u vezi sa izgradnjom fabrike oružja, zatim Stočna afera, pa afera Adamstal, nazvana po češkoj firmi koja nije uspevala da naplati posao saniranja srpske železnice, jer je Vlada odugovlačila isplatu... U sve njih i još nekoliko desetina sličnih bio je umešan Rade Pašić. Njegov otac se 1926. godine povukao sa vlasti "diskreditovan zbog odbijanja da sazove Narodnu skupštinu na kojoj je trebalo da se raspravlja o dve interpelacije protiv njegovog sina", kako stoji u analima srpske skupštine.
Rade Pašić je čuveno prezime koristio ili da bi dobio privilegije u poslovima sa državom, ili, što se dešavalo još češće, da posreduje između države i preduzetnika i uzima milionske provizije. "On nije neki trgovac koji ima kombinacije", tvrdio je u to doba "Beogradski dnevnik" i dalje pisao: "Drugi misle, on samo daje svoje ime i stavlja u pokret svoje veze, i sve što radi, radi kao od šale.
Svaka kompanija koja hoće da ima kakav krupniji posao sa državom mora imati za svog člana i g. Radu Pašića - i, ovaj ima više prihoda nego stari g. Pašić od svoga imanja. Samo ime g. Pašića, to je jedan ogroman kapital od koga mlađi g. Pašić vuče rentu, koju on upravo pretvara u dinare i franke."