Proplakao nad pepelom pesme
"Prelesnicu kako vidim, zagrlim je ka bog veli, uvedem je pod šatorom k ispunjenju svetoj želji... Ah, cjelivi, boža mana, sve prelesti rajske liju! Cjelitelni balsam sveti najmirisni aromati što je nebo zemlji dalo na usne joj stah sisati. Sovršenstvo tvorenija, tainstvene sile bože, ništa ljepše nit' je kada niti od nje stvorit može! Malena joj usta slatka, a angelski obraščići - od tisuće što čuvstvujem jednu ne znam sada reći! Snježana joj prsa okrugla, a strecaju svetim plamom, dv'je slonove jabučice na njih dube slatkim mamom; crna kosa na valove niz rajske s igra grudi... O divoto! Čudo smrtni ere sada ne poludi!"
Kada je profesor Andra Gavrilović, biograf znamenitih Srba, održao 1928. godine u Beogradu predavanje o Njegošu, prvi put je pomenuo i tu njegovu "ljubavnu iskru".
Tvrdio je da je lepotica iz Perasta odgovorila na ljubav pesniku, i obelodanio da je vladika listić, na koji je u stihove izlio svoja osećanja, nosio stalno ispod mantije "na strani srca". Ali, kada je za tu pesmu saznao njegov sekretar, listić je istog dana spaljen, a Njegoš je nad pepelom proplakao!