Logora za Srbe u Bosni: 127; osuđenih zločinaca: nula

Nema pravde za Srbe u BiH

Spisak logora sačinile su i mapirale međunarodne organizacije na osnovu svedočenja preživelih, a Bramercu ga je predala predsednica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske Božica Živković Rajilić.

Problem je, međutim, u dostizanju pravde. "Bramercova poseta Sarajevu bila je čisto protokolarna", kaže Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica iz Banjaluke.

- Bramerc je samo ispunio formu, s obzirom na to da mora da podnese izveštaj Savetu bezbednosti UN, a jedan od tih segmenata jeste i razgovor sa porodicama žrtava i razgovor sa nadležnim tužilaštvima - kaže Kojić.

Jedini mehanizam pomoću koga žrtve mogu da stignu do pravde nalazi se u rukama Tužilaštva BiH u Sarajevu, dodaje Kojić, jer svi predmeti i sve optužnice koje se nalaze u entitetskim tužilaštvima daju se na ocenu pravosudnim institucijama BiH.

- To znači da oni upravljaju svim predmetima ratnih zločina - kaže Kojić i podseća na slučaj Nasera Orića, koji se nalazio u Okružnom tužilaštvu u Bijeljini. Predmet je preuzelo Tužilaštvo BiH, a na optužnicu se čekalo dugi niz godina.

Iako je v. d. glavnog tužioca BiH Gordana Tadić rekla da u poslednje tri godine postoje pomaci zločina nad Srbima, Kojić izražava bojazan da se pomaci ne mere na pravi način. Kaže da se stvaranja lažna slika o broju procesa.

- Ne podižu se optužnice protiv visokih vojnih, policijskih i političkih funkcionera, već se procesiraju niže rangirani funkcioneri. Takođe se u sistemu kažnjavanja primenjuju dvostruki aršini - kaže Kojić. Srbin za zločin premlaćivanja, kaže on, dobija 15 godina zatvora, dok Bošnjak za silovanje i trostruko premlaćivanje biva osuđen na dve godine.

Cilj je da vremenom biološki nestanu svedoci i počinioci

- Ne želim da stvaram generalnu sliku o tužiocima Tužilaštva BiH. Tamo ima časnih i poštenih tužilaca koji zaista rade svoj posao. To mogu potpuno opravdano da kažem zato što imamo dobru saradnju sa jednim brojem postupajućih tužilaca - objašnjava Kojić.

Međutim, saradnja treba da bude sistemska, napominje on, jer svi zločini su istraženi. Institucije RS podnele su preko 1.080 izveštaja o počinjenom krivičnom delu ratnog zločina, dok je broj podignutih optužnica i procesiranih lica mali.

- Upozoravali smo da je cilj da žrtve i njihove porodice protokom vremena izgube poverenje u institucije, da biološki nestaju svedoci i počinioci krivičnih dela. Međutim, ne treba da gledamo samo sa te strane. Bez obzira na sve, ima dovoljno dokaza i postoji veliki broj predmeta gde se može podići optužnica. Plašim se samo da je Tužilaštvo BiH samo deklarativno reklo da je pripremilo optužnice za 90 osoba. Vreme će pokazati. To smo i ranije govorili i izgubili smo i ono malo poverenja koje smo imali. Voleo bih da nas demantuju - zaključuje Kojić.