Ljubav mlada pola veka

Ratko kao dete preživeo pokolj ustaša

Ratko je kao dete, u januaru 1942. sa svega 6 i po godina preživeo stravičan pokolj ustaša u banijskom selu Šegestin u opštini Dvor na Uni. Spasao ga je dubok sneg i to što se pravio mrtav, dok su oko njega ležala beživotna tela članova familije i ostalih meštana. Preko 200 ljudi je samo tog dana ubijeno.

Međutim, takve mučne uspomene iz najranijeg detinjstva nisu ga sprečile da kroz život korača pošteno i da uvek gleda samo ono dobro u ljudima. Kao da je bio zahvalan sudbini što ga je spasla tog krvavog dana i zato se trudio da svoj život oplemeni dobrotom i verom u ljude. U njegovom srcu za mržnju nema mesta i to se trudio da prenese i na svoje sinove.

Ljiljana takođe nije imala lako detinjstvo. Odrastanje u posleratnom Beogradu prolazilo je uz puno odricanja, naročito za devojčicu koja je već u 11. godini ostala bez oca i samo sa majkom koja je morala bez ičije pomoći da je izvede na pravi put.

Ljiljana je svojom vedrinom i damskim držanjem bila omiljena u svakom društvu i tako je i privukla pažnju svog budućeg muža. Sudbina je htela da žive u istom kraju, na beogradskom Crvenom krstu, pa prosto nisu ni mogli da se ne "pronađu".

Kasnije su radili u istom preduzeću, i iz njega su otišli u penziju u kojoj uživaju, evo već preko dve decenije. Kažu da je za ovako dugovečan brak neophodno puno međusobnog poštovanja i razumevanja, mada su svesni da je to lakše reći nego svakodnevno ostvarivati.

Ratkova duhovitost i dan-danas, Ljiljanina toplina, kao i spremnost da uvek pomognu, kako jedno drugom, tako i drugima, umnogome su doprineli da njihova ljubav ostane kao uzor drugima.

Njihov "recept" traje već pola veka i mi im želimo još puno lepih zajedničkih godina.

Srećno, Vraneševići!