"Srce našeg heroja kucaće večno": Sećanje na vatrogasca stradalog u poplavama pre tri godine
Deca idu očevim stopama
Junaka porodica nikada neće, niti može da zaboravi. Za sobom je ostavio suprugu, sina i ćerku. Njegovo herojsko srce kuca u grudima sina Nikole, koji je postao vatsrogasac spasilac, i Nikoline, ćerke koja želi da radi isto, da brine o tuđim životima.
Ali, on je stalno u mislima i svojih prijatelja i kolega. Zato je juče održan memorijalni turnir u gađanju glinenih golubova koji nosi njegovo ime.
U selu Ovsištu kod Topole okupilo se na stotine ljudi koji pamte Dejana. Njegovi najbliži, kolege, prijatelji. Bili su tu i ljudi koji nikada nisu imali sreću da ga upoznaju. Ali došli su da odaju počast pravom heroju.
- Tri su godine proletele. Nikola, naš sin, danas je vatrogasac. Evo, dežuran je i nije mogao da dođe. Ćerka Nikolina sada završava školu. Kada je nastradao, bila je na početku, a sada sprema maturu. Traži haljinu za matursko veče... Za trenutak koji obeležava njeno stasavanje u svet odraslih, a koji Dejan neće videti... - kaže supruga Dragana dok skriva suzu koju ipak ne može da zadrži.
Nikolina je, kažu, na oca... Hrabra, stamena. I ona, kao i brat, želi da nastavi tamo gde je on stao.
- Ja sam završila ekonomsku školu, imala sam stipendiju od 4.000 dinara. To nam je dao MUP. Nameravam da upišem pravni fakultet, smer bezbednost... Tako bih mogla da nastavim školovanje koje bi me dovelo do cilja, da radim u MUP-u, u Vatrogasno-spasilačkoj brigadi ili u nekom drugom sektoru. Otac mi nedostaje, svaki dan. I meni i svima nama. Pažnju imamo, ali je rana duboka i doživotna - kaže Dejanova ćerka Nikolina.
U Ovsište, iznad majdana u kome se nekada vadio kamen, odjeknuo je počasni plotun. Ispalili su ga lovci, Dejanovi prijatelji, iz Lovačkog udruženja "Karađorđe" iz Topole.
Kako je heroj stradao
Dejan Lazarević je imao 44 godine kada ga je progutala bujica kod mosta, blizu sela Žabari, oko 6.30 sati izjutra. Pokušavao da spase Ljubišu J. iz sela Jarmenovci, koji se zbog nadošle vode popeo na drvo, pošto je biciklom krenuo na posao. Njega je voda ponela, a prvi koji mu je pritekao u pomoć bio je Lazarević. Dejan je krenuo u bujicu, u vodu koja je preplavila put. Držao se za sajlu. Onda su naišli talasi i - nestao je... Vatrogasac je izgubio život, dok je Ljubiša J. kasnije uz pomoć meštana sišao s drveta i spasao se.
Beživotno telo vatrogasca Dejana Lazarevića (44) iz Topole pronađeno je dan kasnije u mutnoj vodi reke Jasenice, oko 100 metara nizvodno od mesta na kojem je nestao. Bio je zapleten u granje, a otkrili su ga pripadnici Gorske službe spasavanja koji su došli iz Stalaća.
Na tom mestu, kraj drveta gde je zagazio u smrt da bi spasao drugog, stoji skromna spomen-ploča. Da se zna gde je čovek dao život za čoveka...