Haradinaj novi premijer Kosova?

Za nepoverenje Vladi Kosova glasalo je ukupno 115 poslanika, što znači da su za pad vlade bili i koalicione partneri Ise Mustafe u dosadašnjoj vladi Demokratske partije Kosova Hašima Tačija, i poslanici Srpske liste. Izbori bi, prema ustavu Kosova, trebalo da se raspišu najkasnije za 45 dana od raspuštanja vlade, tako da bi oni mogli da se održe najranije 11, odnosno 18 juna.

Sednicu kosovske skupštine, na kojoj je pala vlada, obeležila je oštra rasprava u nekoliko navrata, na ivici ekscesa poslanika bivših koalicionih partnera PDK i LDK, koji su se uzajamno optuživali za neuspehe, sada već vlade sa epitetom - "bivša".

Sunovrat vlade u Prištini počeo je problemom oko demarkacije granice sa Crnom Gorom, koji traje još od 2015. godine, kada je opozicija predvođena "Samoopredeljenjem" napravila haos jer je tvrdila se na taj način Crnoj Gori poklanja osam hektara "kosovske" zemlje. Opozicija od tada praktično skupštinu drži u "opsadi" suzavcima i bojkotom rada parlamenta.

U Prištini se, prvi put posle dužeg vremena jasno pravi razlika između građanske opcije koju predvodi Isa Mustafa i opcije koje se podvode pod "bivši pripadnici OVK".

Međutim, glavni okršaj očekuje se između stranaka Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, koje su najjače na Kosovu, s tim da trenutno malu prednost ima Haradinaj jer je mesecima bio u žiži javnosti zbog hapšenja u Francuskoj po srpskoj poternici, a koga su posle sudske presude na Kosovu dočekali kao nacionalnog heroja i mučenika.

Ostaje nejasno kako će se ovaj događaj odraziti na početak rada Specijalnog suda za ratne zločine pripadnika OVK, koji je osnovan pod patronatom Evropske unije, dok su istrage sprovedene na osnovu izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, a koji je trebalo da počne sa radom u periodu u kome je sada predviđeno da se održe izbori.