Od boginja umrla 23 deteta u Rumuniji, pretnja Srbiji?
U razvijenim zemljama niko ne odbija vakcinaciju dece
Najmanji broj vakcinisane dece ove godine za sada je zabeležen u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu. Ako se procenat vakcinisane dece do jeseni ne poveća, velika je verovatnoća da će Srbiju zadesiti rumunski scenario.
Da bi se postigao kolektivni imunitet neophodno je da vakcinacijom bude obuhvaćeno najmanje 95 odsto mališana, a u pojedinim gradovima u Srbiji taj procenat kreće se između 50 i 70%.
Trećina dece u Beogradu, uzrasta od dve godine, nije primila prvu dozu MMR vakcine, a rizik od pojave epidemije je time uvećan više od deset puta.
Epidemiolog Ivana Begović Lazarević navodi da se to pre svega odnosi na decu koja borave u predškolskim kolektivima.
- Mi ove godine nemamo nijedan potvrđen slučaj malih boginja na teritoriji grada Beograda, ali ukoliko bi došlo do pojave oboljenja i da takvo dete dođe u predškolski kolektiv, mogli bismo da očekujemo povećan broj obolelih", kaže Ivana Begović Lazarević.
Iz Instituta za javno zdravlje Niš stiže informacija da je do sada najmanje dece obuhvaćeno vakcinacijom upravo u tom gradu. Epidemiolog Branislav Tiodorović kaže da se dobrom organizacijom i velikim angažovanjem pedijatara može zaustaviti svaka opasnost od oboljenja.
- Mi vakcinišemo istim vakcinama kojima se milioni dece u Evropi, Americi, Kanadi, Australiji vakcinišu, znači nema nikakve razlike u vrsti vakcine. A o uspehu vakcinacije govori primer visoko razvijenih zemalja kao što su Švedska i Norveška, gde nikome od roditelja ne pada na pamet da ne vakciniše svoje dete, a tamo nema uopšte oboljevanja - smatra Tiodorović.
Usled nevakcinisanja u svetu godišnje umre tri miliona dece.
Srpski stručnjaci sada upozoravaju - ako se nastavi sa ovakvim trendom, pored malih boginja, preti nam i veliki kašalj i difterija.