EU nudila Jugoslaviji članstvo i 5,5 milijardi pomoći, Tuđman i Milošević odbili?

"U Bosni će biti krvi do kolena"...

Slične navode mogli smo i pre i posle toga da čujemo od raznih svedoka rasturanja bivše Jugoslavije, ali i inostranih političara i analitičara. I često se postavljalo pitanje šta bi bilo da su predsednici republika tada prihvatili čuvenu ponudu za brzi ulazak u EU i pomoć od pet i po milijardi dolara?

Prema svedočenju Gligorova, pred samo rasturanje Jugoslavije kao poslednji pokušaj da ne dođe do rata između republika, u Beograd je došla "trojka iz Evropske zajednice". Žak Delor, predsednik Evropske komisije, Hans Van den Bruk i ministar inostranih poslova Luksemburga Žak Santer, iz zemlje koja je u tom trenutku predsedavala. Okupili su članove predsedništva i izabrane predsednike republika, kako bi im izneli plan.

"Žak Delor je pročitao predlog koji je bio usaglašen na Ministarskom savetu EU:

'Prvo, političkom odlukom Jugoslavija će biti odmah primljena u EU. Drugo, da bi uspela reforma Ante Markovića, dobićete iz budžeta EU pet i po milijardi dolara', rekao nam je Delor. A onda se pokazao sav nerazuman odnos između predsednika republika - ako jedan kaže A, drugi kaže B", ispričao je Gligorov pre nešto više od decenije.

Uglavnom se ponuda iz EU tumačila kao ponuda koja bi pratila i konfederalno uređenje države, a Gligorov je posvedočio da je postojala i inicijalna ideja o referendumima za nezavisnost republika. Prema svedočenju pokojnog predsednika Makedonije, dvojica predsednika Srbije i Hrvatske nisu prihvatili Delorov plan.

"Javio se Milošević i rekao: 'Ja smatram da treba da stvorimo čvrstu i modernu federaciju sa centrom u Beogradu'. Potom se javio i Tuđman i rekao: 'Ja osećam da imam istorijsku misiju da obnovimo hrvatsko kraljevstvo. Mi smo imali državu, i sad je treba obnoviti. I drugo me ne interesuje'. A onda jadni Alija Izetbegović kaže: 'Molim vas nemojte tako, hajde da prihvatimo kao osnovu za razgovor, pa će tu biti sugestija raznih. A ako toga ne bude, u Bosni će biti krvi do kolena"', prisetio se Gligorov susreta sa evropskom trojkom.

"Da je bivša Jugoslavija ostala cela izbegavši pogubne ratove devedesetih i ušla u EU, ne samo da bi ljudima u regionu bilo bolje, već bi i Evropska unija bila bolja", bio je zaključak projekta saradnika Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) Kornelijusa Adebara.

S druge strane, bivši slovenački predsednik Milan Kučan uveren je da novac u iznosu od 5,5 milijardi dolara koje je ponudila evropska trojka, kao i pridruženo članstvo Jugoslavije u EU, ne bi spaslo SFRJ od raspadanja.

On je naveo da je ponuda odbijena jer su zaoštreni odnosi u Jugoslaviji zahtevali mnogo više od ekonomskih reformi, a to su duboke političke reforme i novi dogovor jugoslovenskih republika u definisanju oblika i funkcionisanja u zajedničkoj državi.

- Milijarde dolara nisu mogle biti da budu zamena za nesposobnost i nepripremljenost političkih rukovodstava za jedan takav sporazum, koji je mogao da spreči nasilni raspad zemlje i krvavi rat - rekao je Kučan.