Partizani i četnici još ratuju
Ali i 72 godine od završetka rata Srbi kao da na njega nisu stavili tačku. Podele koje su iz rata proistekle, na partizane i četnike, vidljive su gotovo na svakoj srpskoj slavi ili većem okupljanju.
SUBNOR protiv Belog
Prošle nedelje odbornici Skupštine opštine Mladenovac izglasali su da se podigne spomenik partizanki Božidarki Damnjanović, zvanoj Kika. Ona je bila supruga Dragoslava - Draže Markovića, šefa srpskih komunista. Pre glasanja u salu opštine teatralno su ušli članovi mladenovačkog SUBNOR-a i posedali u prve redove znajući da će većina sastavljena od naprednjaka i socijalista izglasati da se bista revolucionarke postavi. Odluka je doneta i pored toga što je bilo jasno da je javnost duboko podeljena i što je odbornička grupa Beli - Samo jako (pokret Ljubiše Preletačevića Belog) prethodno tražila da se ova tačka skine sa dnevnog reda.
Istoričar Srđan Cvetković kaže da nije pametno 2017. podizati spomenik osobi koja je mnoge porodice zavila u crno .
- Ona je bila u partizanskom pokretu i proglašena je narodnim herojem, ali u suštini i jako ozloglašena po svojoj brutalnosti i svireposti. Bila je od partizana revolucionara ideološki zadrtih i prekih, tako da se danas zna da je u okolini Mladenovca na desetine ljudi pobijeno, a neke je i lično likvidirala po toj ideološkoj liniji - navodi Cvetković neke od istorijski dostupnih činjenica o supruzi nekadašnjeg prvog čoveka srpskih komunista.
Ranković na čekanju
Kika nije izuzetak podeljenog pristupa srpske javnosti prema kolektivnoj prošlosti i njenim ključnim akterima. Pre nekoliko godina javnost je bila takođe duboko podeljena prema inicijativi da se osnivaču OZNA-e Aleksandru Rankoviću u rodnom Draževcu postavi spomen-obeležje. Ideja još nije realizovana, a iznošenje istorijskih dokaza o njegovoj odgovornosti za Goli otok i zločine nad ideloškim protivnicima Srbima Rankovićeve poštovaoce nije pokolebalo u uverenju da je upravo on bio zaštitnik Srba u Titovoj Jugoslaviji.
Cvetković smatra da će kod Srba Drugi svetski rat biti završen kada se okonča proces suočavanja s nasleđem koje je proteklih decenija gurano pod tepih.
- Prevazići ćemo podele kada pobednici, a to su ovoga puta bili komunisti, i njihovi politički naslednici, ispruže ruku i kažu - jeste bilo je grešaka, ljudi su pobijeni bez krivice i suđenja. Kada se rehabilituju nevini i podignu spomenici, onda će to biti završena priča - nabraja Cvetković.
I poraženi u sukobu
Srbima je dugo trebalo, kažu istoričari, da priznaju sami sebi da su u Drugom svetskom ratu, osim oslobodilačkog vodili i građanski rat.
- Svaki građanski rat nema jednu stranu već dve. Tako da ako ispustite jednu, onda dobijate iskrivljenu sliku prošlosti. Istorijska nauka sugeriše da nema crno-bele slike. Svaki pa i građanski rat čine ljudi sa svojim osobinama i nesporno je da je bilo na obe strane prekoračenja granica elementarne ljudskosti. Takođe i da su ostala groblja s obe strane. Ne priznati to, znači uvek povređivati jednu od dve strane - konstatuje istoričar Mile Bjelajac.
I dok su drugi narodi svoje ideološke podele proistekle iz Drugog svetskog rata odavno prevazišli, kod Srba je teško odrediti koliko je potrebno još generacija da prođe da bi se one nadišle.
Presudna reč nauke
Bjelajac ističe da se ovaj deo srpske prošlosti i sve podele koje su iz njega proizašle prevazilazi ozbiljnim i neostrašćenim istorijskim istraživanjima.
- Sprovesti što više korektnih naučnih rekonstrukcija šta se tačno desilo do poslednjeg mesta u Srbiji i Crnoj Gori, i ne podleći megalomaniji brojeva o žrtvama na bilo kojoj strani. Bilo da je reč o onima koji su izgubili ili onima koji su izašli kao pobednici iz građanskog rata - ističe Bjelajac.
- Došli smo do treće generacije i definitivno da podele nismo prevladali. Verovatno će neka četvrta ili peta generacije to lakše prihvatiti i prevladati - procenjuje Mile Bjelajac.
On podseća i na specifičnost da deo građanskog rata kod Srba nije bio samo sukob partizanskog i ravnogorskog pokreta ili partizana i ljotićevaca ili organa Nedićeve uprave. Nego da je to bio i sukob Ljotićevaca i ravnogorskog pokreta, kao i Nedićeve uprave i ravnogorskog pokreta.
- Sve te podele, naročito u poraženom bloku, prenete su u emigraciju. Sukobe te dve linije možete da pratite u emigrantskoj literaturi i člancima. I tu je teško dolazilo do izmirenja. To je više-manje ista građanska ideologija, ali teško dolaze do izmirenja. A pogotovo je teško bilo izmiriti komunističku i legalističko-demokratsku platformu. Ako ste prošli ceo ciklus obrazovanja s jednim predubeđenjem, a pritom niste imali neku drugačiju kućnu priču onda se teško prihvata novo naučno znanje - dodaje istoričar.
Folksdojčeri preči od sužanja s Golog otoka
Pre nekoliko dana u Bačkom Jarku je predsednik Vlade Aleksandar Vučić učestvovao je u otkrivanju spomenika nemačkim žrtvama, odnosno folksdojčerima u Vojvodini koji su pomrli u logorima pred kraj i posle Drugog svetskog rata.
Istoričar Cvetković kaže da nije sporno podići obležeje ovim žrtvama, a reč je pre svega o ženama, starima i deci, ali i konstatuje da Srbija kao država nema principijelan stav prema stradalima iz Drugog svetskog rata.
- Određuje se shodno političkoj potrebi. Ako treba SUBNOR za glasanje, dajte spomenik Kiki, ako treba SPS, podignite Rankoviću, ako vas pritiska Mađarska, dajte za Mađare, ako vam treba Merkelova, onda folksdojčeri. Istovremeno, za Srbe golootočane, za represirane građane koji su stradali po ideološkoj liniji od komunističkog terora, nema ko da pritiska i trenutno za njih ni u Beogradu, ni u Srbiji ne postoji nijedan spomenik iza kojeg stoji država - konstatuje Cvetković, sekretar Državne komisije za tajne grobnice u kojima počivaju žrtve komunističkih vlasti.
Matija oprostio Đilasu
Za akademika Matiju Bećkovića vakat je da se na Drugi svetski rat i podele među Srbima koje je ovaj krvavi sukob proizveo konačno stavi tačka i sve prepusti istoričarima.
- Valjda nećemo ostati jedini koji taj rat još vode. Sa svima smo se pomirili sem jedni sa drugima - kaže Bećković za "Vesti".
Njegov prijateljski odnos sa Milovanom Đilasom, najviše rangiranim komunistom iz Crne Gore u Drugom svetskom ratu i neposredno potom, mogao bi da posluži kao simboličan primer kako prevazići podele.
- To prijateljstvo je vrlo simbolično - odgovara nam Bećković, na opasku da li bi njegovo druženje sa najpoznatijim posleratnim disidentom mogao da bude model kako prevazići podele partizani - četnici.
Bećkovićev otac bio je oficir Jugoslovenske kraljevske vojske i stradao je, kao i četvoro njegove braće, od partizana. Na drugoj strani, Đilasa mnogi pripadnici četničkog pokreta smatraju odgovornim za "pasja groblja", gde su u Crnoj Gori i Hercegovini završavale žrtve partizanskih likvidacija.