Izborna zamka za Francuze
Ključna protivurečnost ovih predsedničkih izbora u Francuskoj je da umesto da ponudi izbor između dva ekonomska modela i dva modela evropskog udruživanja - Francuzi biraju između dve ličnosti ili, bolje rečeno, biraju pre svega protiv koga su.
Jaja za Le Penovu
Marin le Pen demonstranti su gađali jajima tokom posete fabrici u regionu Bretanja, u okviru predizborne kampanje. Tri dana uoči predsedničkih izbora, oko 50 osoba okupljenih oko liderke Nacionalnog fronta uzvikivalo je "Napolje sa fašistima" i gađalo jajima Le Penovu u mestu Dol de Bretanj. Demonstranti nisu pogodili svoju metu jer su pripadnici obezbeđenja zaštitili Le Penovu i uveli je u zgradu fabrike.
Građani su se našli pred svojevrsnom izbornom zamkom. Prosto sabiranje rezultata u prvom krugu glasanja pokazalo je da je više od polovine Francuza protiv EU ustrojene na načelima neoliberalne ekonomije, nedovoljno demokratske, nedvosmisleno u interesu korporacija i banaka. Paradoksalno, ovaj bunt francuskih građana postao je taoc krajnje desnice čija kandidatkinja Marin le Pen pokušava da prisvoji ulogu narodnog tribuna.
Obama: Glasajte za Makrona
Bivši predsednik SAD Barak Obama pozvao je građane Francuske da u drugom krugu predsedničkih izbora u toj zemlji glasaju za Emanuela Makrona.
- Makron se bori za liberalne vrednosti i izneo je viziju važne uloge Francuske u Evropi i širom sveta - rekao je Obama i dodao da se Makron "obraća nadama ljudi, a ne njihovim strahovima".
Pošto svi znaju da je Nacionalni front stranka koju su sedamdesetih godina prošlog veka osnovali neonacisti i kolaboracionisti, paradoksalno najveći deo građana koji su u prvom krugu glasali protiv neoliberalne EU - sada će glasati upravo za nju. Daće svoj glas upravo tipičnom proizvodu neoliberalne EU - Emanuelu Makronu, bivšem bankaru kod Rotšilda, milioneru sa 30 godina i kratko vreme ministru ekonomije u socijalističkoj vladi.
Ankete na strani liberala
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Makron je veliki favorit izbora u nedelju. Posle katastrofalnog nastupa u TV-duelu Marin le Pen izgubila je glasove i procene sada kažu da bi mogla da dobije 38 odsto, a njen rival 62 odsto. Ostaje nepoznanica kako će i da li će glasati oko 18 odsto biračkog tela koje se do poslednjeg trenutka nije opredelilo.
Tako je umesto do glasanja za program došlo do glasanja protiv jedne ličnosti - Marin le Pen.
Ona i njena stranka preuzeli su radničke sredine - tradicionalna levičarska izborna lovišta, ali uvek sa jednom jedinom ambicijom da bi uspostavila vladavinu jedne rasističke i nacionalističke ideologije dobro poznate iz udžbenika istorije.
Kakav god da bude ishod predsedničkih izbora, Francusku neće mimoići politička kriza. Ko god od dva kandidata da postane novi predsednik Francuske Republike, male su mu šanse da dobije poslaničku većinu na predstojećim parlamentarnim izborima u junu. Uslediće u svakom slučaju komplikovana kohabitacija kada su parlamentarna većina i predsednik različito politički orijentisani. Taj politički suživot u prošlosti je uvek značio periode stajanja u mestu i uglavnom izgubljenog vremena praćenog štrajkovima i sukobima.
EU drži palčeve
"Ako pobedi Marin le Pen, Evropa će biti duboko podeljena. Ako pobedi Makron, biće šanse da se Francuska usaglasi i Evropa ponovo pokrene", ocenio je Henrik Enderlajn, profesor političke ekonomije u Berlinu. "Držimo palčeve Makronu", izjavio je jedan neimenovani zvaničnik EU. Evropski lideri su odmah posle objavljivanja prvih rezultata prvog kruga izbora čestitali Makronu što svedoči o evropskoj zabrinutosti zbog rastućeg populizma posle odluke Britanije da istupi iz EU i dolaska Trampa na vlast u SAD. Bivši francuski ministar Mišel Barnije, koji je zadužen da u ime EU pregovora s Velikom Britanijom, jasno je stavio do znanja da će glasati za Makrona da bi "Francuska ostala evropska". Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je odmah posle prvog kruga izbora 23. aprila učinio neuobičajeni korak čestitajući Makronu, kome je poželeo "hrabrost i sreću" u drugom krugu.