Koga Beograd plaši "velikom Albanijom"?

Izjave najviših beogradskih zvaničnika stižu kao odgovor na poruke lidera iz Albanije i Makedonije, ali i sa Kosova, sa kojim su odnosi zaoštreni nakon što je francuski sud odbio da izruči Srbiji bivšeg lidera OVK Ramuša Haradinaja. Sva ova zbivanja zvaničnici gotovo horski povezuju u "zajedničku i organizovanu akciju velikoalbanskih političara, koji rade protiv Srbije".

Optužbe na račun Skoplja za učešće u "velikoalbanskom projektu" počele su još komentarima političara i analitičara u specijalnim emisijama u Srbiji u noći upada pristalica VMRO-DPMNE u Sobranje. Predsednik Sobranja Talat Džaferi označen je kao "problematičan" zbog toga što je funcioner stranke DUI. Nije, međutim, spominjana činjenica da je bio ministar odbrane u Vladi Nikole Gruevskog.

Reakcije Beograda zaoštrene su kada je lider SDSM Zoran Zaev, u intervjuu srpskom tabloidu "Kurir", izjavio da su Srbi i Makedonci bratski narodi, ali i da je u Srbiji na vlasti "nacionalističko rukovodstvo Aleksandra Vučića, koje mnogo uči od Gruevskog”.

Većina medija je kao prvu vest prenela pisanje “Blica” da je Vojnobezbednosna agencija zaplenila veliku količinu oružja na jugu Srbije, koje je, kako navodi taj list, "ilegalno trebalo da se transportuje u Makedoniju, a pretpostavlja se da je bilo namenjeno stranačkoj infrastrukturi najvećih albanskih partija čiji su funkcioneri učestvovali u oružanim sukobima u Makedoniji i na Kosovu".

Međutim, u VBA nisu potvrdili ove informacije.

Stvari su otišle još dalje kada je kosovski list "Gazeta ekspres" preneo da je bivši lider OVK Ramuš Haradinaj, po povratku iz Francuske, uputio Vučiću poruku da se "ne igra sa Albancima" i da se "ne kači s njim".

Vučić je uzvratio da ga ne brinu "opasni ljudi", poput Haradinaja, već ćutanje Evrope na ono što u poslednje vreme poručuju Albanci, a što se "ne može drugačije razumeti nego kao pretnje cepanjem granica u rušenjem na Balkanu".

Analitičari smatraju da "Albanija ne može da teži projektu velike Albanije ukoliko nema podršku NATO-a i zapadnih zemalja, a sigurno je sada nema, pa je to jedna ishitrena reakcija koja nema podlogu u realnosti".

Stručnjaci smatraju da političke elite u svim zemljama Zapadnog Balkana pribegavaju generisanju nacionalizma zarad jednog cilja - održanja na vlasti.

Zato bi prostor Zapadnog Balkana trebalo staviti pod jedan kišobran koji bi, sa jedne strane garantovao članstvo u Evropskoj uniji, a istovremeno pomogao tranziciju jer ove zemlje trenutno nisu u mogućnosti da zadovolje sve kriterijume i standarde koji su pred njima.