Za nas ste oličenje ljudskosti!
O uručenjima tih priloga pišemo gotovo iz dana u dan, pa izuzetka nema ni ovog puta jer je deo priloga od 200 dolara koje su Rajka i njeni humani prijatelji namenili za mladu Moniku Terzić (31) iz Beograda, predat u ruke njene majke Ljiljane. Kako je u međuvremenu, za Moniku, samohranu majku, koja je već dugih sedam godina u stanju budne kome, takođe stigao prilog od 100 dolara od imenjakinje njene majke, Ljiljane Terzić iz Sidneja, to smo i ovaj prilog nedavno uručili.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Ovim divnim i humanim ljudima iz Australije imam da poručim da su za mene ti ljudi najveći, najosećajniji, da znaju vrednost drugog života jer svojom pažnjom žele drugog da usreće i pomognu da i on bude zdrav. To je za mene veličina ljudskosti. Ako imaš više, ako možeš, ti pomozi drugom. Svaku donaciju, pa i ove utrošim za moju Monu. Kupim šta je najneophodnije (ulje od škorpije, jer čisti pluća). Pošto je Mona ležeći pacijent, dugo je bila prehlađena i primala je antibiotike jer se sekret brzo lepi za pluća i ovo je najdelotvorniji lek. Isto tako, svaki dinar skupljam za rehabilitaciju jer njoj vežbe život znače. Monika ima tri puta sedmično fizikalnu terapiju koju moram da plaćam, logopeda, akupukturu, dodatne pelene koje se brzo troše i sve za higijenu. Kupujem i lekove za imunitet, što me samo na mesečnom nivou košta oko 50 evra, a specijalna ishrana najviše košta - rekla je u dahu hrabra majka Ljiljana koja se za svoje čedo bori iz dana u dan.
Ali, ne samo za Moniku, brine i o sedmogodišnjoj unuki Heleni, koju je Monika rodila zdravu, a greškom lekara potom ostala potpuni invalid. Helena je svakog dana uz majku, bodri je i hrabri da ustane iz postelje. Jedina želja jeste da njena mama bude kao i sve druge mame.
Sve na sopstvenu snagu
- Možete i sami da zamislite koliko sam srećna kad moja Mona bar mali pomak ide napred. A ide jer ona daje ona sve od sebe. Najveći problem je novac jer država ne omogućava ništa, ni rehabilitaciju, ni pomagala, ni dekubitni dušek, ali ni neurologa koji bi ovakve pacijente poput moje Mone obilazio i korigovao terapiju. Jednostavno, ovakvi pacijenti su za naš zdravstveni sistem nepostojeći, što je strašno. Nama roditeljima ne preostaje ništa drugo do da se borimo za njih kako znamo i umemo - iskreno će majka Ljiljana.
- Mona je mnogo više napredovala od kako je na kućnom lečenju. Više razume ono što vidi, kad joj dajem da jede bolje žvaće. Bolje usta zatvara, podiže pomalo glavu, okreće je levo-desno, pomeri pomalo ruku ili nogu... Odlično čuje i reaguje na svaki šum. Samo osluškuje kad je njena ćerka pored nje i mazi je. A Helena stalno pita: "Bako kad će mama da priča, zašto je bolesna, kako me je čuvala kad sam bila beba..." Tada mi je najteže. Kad je Mona napolju u kolicima i padne joj glava sa strane, ona ostavi decu, propne se na prste i ispravlja Moni glavu, pomazi je i kaže dobra moja mama. Mnogo puta hoće da je stavim njoj u krilo i da ih tako vozim obe. Onda se, sva ponosna, okrene i kaže deci u parkiću: "Ovo je moja mama i mnogo me voli."
Uzme Moninu ruku i sebe zagrli - sva u suzama navodi majka Ljiljana i na samu pomisao kako njena unuka sve doživljava.
Jedino što Moniki, nepokretnoj samohranoj majci, može pomoći jeste boravak u Atomskoj banji Gornja Trepča, specijalizovanoj ustanovi za ovakvu vrstu pacijenata, međutim, uzaludne su bile doktorske preporuke. Slovo zakona je bilo jače, a ono ne poznaje ni muku, ni bedu, a ponekad čini se ne prepoznaje ni bolest, pa tako ni Fond za zdravstveno osiguranje Srbije ne šalje tamo pacijente, sem o njihovom trošku, što je za Terziće ogromna suma, koju sami ne mogu da izdvoje.
Obradovao se i Nikola Jović
Pored Monike Terzić, deo donacije Rajke Tarlać iz Sidneja i njenih humanih prijatelja prosledili smo i na kućni prag mladom Nikoli Joviću (14) iz Kosovske Mitrovice, našem slepom i talentovanom štićeniku, kome su čitaoci "Vesti" pretprošle godine kupili i električni pijanino.
- Hvala Bogu, dobro smo. Nikola uči i nastavlja da niže muzičke uspehe, na šta smo posebno ponosni. Mnogo hvala i dobroj Rajki, želimo joj dobro zdravlje i svu sreću. Nikolu ne zaboravlja ni za jedan praznik i uvek ga daruje, što je za svaku pohvalu i divljenje. Isto tako, iskoristila bih priliku da se zahvalim i našoj sugrađanki Slavici Generalović, koja je Nikoli darovala tablet, čime je oduševljen. Mnogo pozdrava i za sve dobre ljude, koji su nam pomagali posredstvom "Vesti" i Humanitarnog mosta kada je bilo najteže našoj porodici zbog dolaska u Beograd, gde je Nikola morao da ide u školu za slepu decu - poručili su Jovići.