Umesto debate boks bez rukavica
Francuzi su videli ono što do sada nisu - razmenu uvreda na vrlo niskom nivou - takoreći boks bez rukavica. Cinično smejanje Le Penove do zacenjivanja, koje se graniči sa prostaklukom i neprestano Makronovo upadanje u reč, koje je prerastalo u brbljanje - delovalo je obeshrabrujuće, s obzirom na to da će Francuzi jednog od ova dva kandidata u nedelju morati da izaberu za predsednika.
Le Penova je od samog početka ušla u debatu vrlo agresivno, optužujući svog rivala da je kandidat divlje privatizacije i globalizacije. Rekla mu je da je on "kandidat koji leži potrbuške" pred Nemačkom, pred krupnim kapitalom, pred bankama i Evropskom komisijom i pred Evropskom komisijom "koju niko nije demokratski izabrao".
Zauzvrat Makron je nju označio kao naslednicu između ostalog "jedne političke partije". Aluzija na činjenicu da je Nacionalni front osnovao otac Marin le Pen 1972. godine sa grupom neonacista i kolaboracionista. Le Penova je pokušala da odigra ulogu zaštitnice porobljenih i poniženih. Na svom terenu je bila kada je govorila o "čvrstoj ruci" u borbi protiv islamskog terorizma, proterivanju stranaca koji su kršili zakon i ukidanju dvostrukog državljanstva. Čim bi se, međutim, dotakla ekonomije, odluke da oporezuje uvezenu robu i uvede dvostruku monetu ili izađe iz evrozone, bila je na izuzetno lošem nivou objašnjavanja i argumentacije. Ostavila je utisak studenta koji ne razume lekciju koju deklamuje.
Sluge i naslednici nacista
Kad ga je Le Penova optužila da služi Nemačkoj i Evropskoj komisiji da nema svoju politiku, već za nju traži "blagoslov Merkelove", Makron je odgovorio: "Vi ste nacionalista i hoćete da izolujete Francusku." Ova rečenica najbolje govori u kakvoj su se zamci našli francuski građani. Ili će glasati za kandidatkinju stranke koju su osnovali kolaboracionisti i nacisti, a koja je prigodno prigrabila ulogu zaštitnice radnika ili će se opredeliti za kandidata banaka i krupne industrije koji su prigodno prigrabili ulogu zaštitnika demokratije.
Kad je reč o Makronu, on je delovao ozbiljnije kao kandidat, ali izveštačeno više u ulozi nekog profesora finansija. U jednom je bio jasan : ne zalaže se za kontrolu kretanja kapitala, a to znači da će najveće korporacije i banke koje ostvaruju dobit u Francuskoj moći mirno da spavaju i nastave da iznose 80 milijardi evra godišnje iz zemlje umesto da toliko plate na ime poreza.
Što se tiče EU, Makron želi jedan evrobudžet, jedan parlament i jednog ministra finansija evrozone. To je, istina, teško moglo da se razazna za vreme debate. U jednom trenutku rekao je da je on za jačanje evra, što odgovara jedino Nemačkoj, a ne Francuskoj kojoj treba inflacija kako bi lakše izvozila.