Monstrumi do smrti na robiji
Ovaj predlog izmena Krivičnog zakona koji je Skupštini Srbije podnela Fondacija "Tijana Jurić" izazvao je mnogo polemike u javnosti.
Osnivač organizacije, otac monstruozno ubijene devojčice Igor Jurić, apeluje na vlast da izmenom zakona pokaže da brine o deci, a pravna zastupnica Fondacije Maja Atanasković ukazala je na sramotno blage važeće kazne predviđene za ove zločine od najmanje 10 godina, uz mogućnost da ih sud smanji na sedam godina.
Vučić: Ništa ne obećavam
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će o zakonskim izmenama razgovarati sa stručnjacima i ministarkom pravde Nelom Kuburović jer ne voli da obećava nerealne stvari.
- Iako to ljudima deluje normalno, ne smete rušiti pravni poredak, niti donositi izmene zakona svake godine. Lično sam spreman, ali želim da vidim šta o tome misle stručnjaci - rekao je Vučić.
Evropski sud sumnjičav
Doživotnu kaznu za određena krivična dela predvidela je većina evropskih zemalja, ali je nije uvela nijedna od država bivše Jugoslavije. O tome se u Srbiji razvila polemika pre nekoliko godina, ali nije bilo političke volje da se stvar istera do kraja. Ministarstvo pravde je oformilo radnu grupu, ali se dalje nije maklo.
U Ministarstvu obrazlažu da je stručna javnost uključena u izradu nacrta zazuzela stav da treba više vremena i da je potrebna šira javna rasprava za usaglašavanje stava treba li uvoditi doživotnu kaznu zatvora.
Bez pomilovanja
Predlog je da u Krivični zakonik bude uvedena kazna doživotnog zatvora za četiri najteža krivična dela: teško ubistvo deteta i trudnice, ubistvo maloletnog lica na svirep i podmukao način, kao i za silovanje, ukoliko je došlo do smrti deteta, i obljubu nad nemoćnim licem i detetom ako je posledica smrt žrtve.
Pravna zastupnica Fondacije Maja Atanasković obrazložila je da predlog podrazumeva da se pored zatvorskog minimuma od 10 godina predvidi i mogućnost uvođenja doživotnog zatvora i tim osuđenicima zabrani uslovni otpust.
Sudija Miodrag Majić, predsednik upravnog odbora Cetntra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), problem za predloga vidi u pokušaju da se bilo kom osuđenom uskrati pravo da traži smanjenje kazne. Upozorava i da je to već bila tema u Evropskom sudu za ljudska prava.
- Suština tog predloga je da krivci više nikada ne ugledaju svetlost dana. Takva mogućnost je za Evropski sud za ljudska prava bila ocenjena kao problematična jer se može smatrati nehumanom kaznom - objašnjava Majić.
Evropski sud za ljudska prava je, prema rečima advokata Save Anđelkovića, za sada samo pokrenuo takvu inicijativu.
- U EU je nedorečeno izricanje kazne za ovakva i slična dela, ali je jasno da kazna ne treba da bude odmazda i da prelazi granice ljudskog razuma, već da odgovara činjenicama krivičnog dela, odnosno kako je počinjeno, kojim sredstvom i na koji način - tumači Anđelković.
Uz razumevanje i blagonaklon stav prema predlogu Fondacije "Tijana Jurić", Anđelković kaže da to nije posao organizacija, već je neophodna reč struke.
- U Srbiji, instrumenti merenja krivičnog dela nisu jasno precizirani jasno, kao ni u EU. Stoga treba okupiti najmanje 10 stručnjaka, od psihologa, psihijatara i sociologa, do onih u pravosuđu kako bi se precizirala regulativa. Ne može niko kao građanin da kaže da li će ubica posle odslužene kazne ponovo ubiti i da potom izrekne kaznu. To je posao isključivo za stručnjake - istakao je naš sagovornik.
Ili Skupština, ili peticija
Otac ubijene Tijane Igor Jurić, argument za pooštrenje kazni, nalazi u porastu nasilja i tragedija u Srbiji tokom protekle četiri godine. Ukoliko predlog ne uđe u skupštinsku proceduru, Igor Jurić najavljuje peticiju sa pola miliona potpisa, koja će biti saopštena 15. septembra na drugoj konferenciji Bezbednosti dece u Subotici.
Pravda za svu decu
- Predlog Fondacije zaslužuje pažnju i treba razmotriti sve opcije koje će dovesti do najboljeg rešenja. Imam potpuno razumevanje za Igora Jurića koji je pokrenuo inicijativu. Mada je emotivan i lično pogođen jer je ubijeno njegovo dete, jasno je da se Jurić bori i za pravdu zbog druge dece žrtava, ali i da spreči nove svireposti - objasnio je Milan Antonijević.
- Nastradala je mala Tamara, mala Ivana, Tijana, Katarina, mala Marija... Nažalost, ima ih mnogo i to je znak da bez obzira na to što se radi na prevenciji, kazne moraju da se pooštre. Apelujem i molim predsednika države i sve članove Vlade Srbije, naročito ministra policije, predsednicu skupštine i sve narodne poslanike, da brinemo o našoj deci. Molim ih da ne ispuštaju ovu šansu - kaže Igor Jurić.
Inicijativu Fondacije "Tijana Jurić" pozdravio je predsednik Komiteta za ljudska prava Milan Antonijević koji smatra da država treba ozbiljno da je shvati i dobro razmotri.
- Ovaj predlog je dobrodošao zbog porasta nasilja nad decom i zahteva ozbiljan odgovor Skupštine Srbije. Mora se analizirati koliko kaznena politika, ukoliko je blaga, doprinosi porastu najsvirepijih zločina nad decom - kaže Antonijević za "Vesti".
Ubicama dece 40 godina
U Srbiji je poslednja smrtna kazna izvršena je 1992. nad Johanom Drozdekom koji je silovao i ubio petogodišnju Ivanu Salijević. Nakon toga svirepe ubice dece listom su osuđene na 40 godina zatvora:
* 2006. Mališa Jeftović koji je ubio Katarinu Jovanović (3).
* 2007. Dragan Nikolić Čombe koji je ubio Mariju Ivanović (13), a prethodno silovao 12-godišnju devojčicu.
* 2010. Mladen Ogulinac, silovatelj povratnik s robije koji je silovao i ubio Mariju Jovanović (7).
* 2014. Dragan Đurić koji je ubio Tijanu Jurić (15).
* 2014. Darko Kostić koji je odslužio kaznu za ubistvo, pa ubio Ivanu Podraščić (14).
* 2016. Vladica Rajković koji je silovao i ubio Anđelinu Stefanović (3).