Srpska dijaspora podržava Le Penovu
Poslednju debatu predsedničkih kandidata u Francuskoj, Emanuela Makrona i Marin le Pen, koja je u sredu, uoči drugog kruga izbora, održana pred višemilionskim auditorijumom, obeležile su oštre reči i međusobne kritike politike protivnika.
Miloš Jovanović, docent Pravnog fakulteta u Beogradu i dobar poznavalac prilika u Francuskoj za "Sputnjik" kaže da je ova debata bila verovatno najslabija koja je u toj zemlji održana između dva kruga predsedničkih izbora još od 1984. godine i da nikoga nije osokolila da izađe na izbore u nedelju.
- Debata je bila daleko ispod nivoa neke ozbiljnije političke rasprave, i bilo ju je zaista mučno gledati. Čini se da je Emanuel Makron, iako nije pokazao zavidno znanje i daleko od toga da je briljirao, ipak ostavio bolji utisak, ali samo zato što je Marin le Pen možda bila isuviše agresivna i od prve rečenice odabrala strategiju napada na svog protivnika. Gotovo svi komentatori u francuskoj štampi slažu se u oceni da je debata bila katastrofalna i da nije bila dostojna predsedničke rasprave dva kandidata, kao i u tome da je Makron malo bolje prošao, ali ne zato što je bio dobar, već zato što je Marin le Pen izabrala strategiju koju nije mogla da iznese do kraja - ocenjuje Jovanović.
I Nikola Jovanović, programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), smatra da je debata bila neprevaziđena po nivou agresivnosti, optužbi i insinuacija između dva kandidata, između ostalog, kako kaže, i iz objektivnih razloga.
- Reč je o dva kandidata koji imaju potpuno drugačiji sistem vrednosti, viziju Francuske i viziju sveta, pa je svako od njih nastojao ne samo da pobedi već da delegitimiše onog drugog. Marin le Pen je donela viziju jedne suverene Francuske koja pravi određeni otklon u odnosu na svoje atlantske saveznike, pre svega u odnosu na Ameriku, dok se Emanuel Makron zalagao za politiku nastavka onoga što je radio aktuelni predsednik Oland i tvrdio da je Francuska utoliko jača ukoliko je jače njeno partnerstvo sa NATO-om i SAD. Tako da su oboje zapravo govorili o nezavisnoj Francuskoj, s tim što je Makron vidi u atlantskim strukturama, dok je Le Penova vidi kao formalno nezavisniju i van tradicionalnih savezništava - napominje Nikola Jovanović.
Ankete inače pokazuju da Makron održava sigurno vođstvo od 59 odsto glasova, ali i da mu je Le Penova, koja uživa naklonost 41 odsto birača, sve više za petama.
Kada je reč o raspoloženju srpske dijaspore u Francuskoj i kom su kandidatu naklonjeniji, Miloš Jovanović kaže da je njihov stav jasan i koherentan.
- Oni su, većim delom, da ne kažem svi, za Marin le Pen, s obzirom na njen odnos prema Kosovu i Metohiji, Srbiji, i uopšte, kada je reč o spoljnoj politici, njeno odsustvo neprijateljstva prema Vladimiru Putinu i Rusiji. Zato i nije tajna da su srpski birači mahom za Nacionalni front, što je krajnje normalna i logična pozicija u smislu političkog realizma - ocenjuje Miloš Jovanović.
Ocenjujući argumente koje su kandidati izneli u debati, Jovanović kaže da je simptomatično da liderka Nacionalnog fronta nije uspela da poentira u temama u kojima je morala da bude mnogo bolja i ubojitija, poput imigracije, terorizma i bezbednosti francuskih građana. To je, napominje, velika šteta, jer je održala jako dobar govor nakon rezultata prvog kruga, možda i najbolji do tada, nasuprot Makronu čije je obraćanje tada bilo katastrofalno.
On dodaje da je u kampanji između dva kruga Marin le Pen takođe bila jako dobra, pa tim više iznenađuje da je u poslednjoj debati propustila priliku da pokaže da su ovo sudbonosni izbori za Francusku i da nije reč o samo dva različita politička programa već o modelu društva kojem se teži i opstanku Francuske.
- Ona nije prezala od toga da Makronu spočita afere dok je bio ministar ekonomije i da istakne da on promoviše privatne interese, što i nije tako daleko od istine, ali ton i način na koji je to govorila je na kraju ispao potpuno pogrešan. Mada, treba imati u vidu da joj nije bilo lako, jer je protiv nje čitav establišment, pa joj je možda savetovano da u duelu da sve od sebe da "demontira" Makrona i pokaže da on ne može biti predsednik republike. To je, međutim, bio rizičan poduhvat, i mislim da joj se nije isplatio - kaže Miloš Jovanović.
Prema njegovim rečima, iako Makron svojim držanjem nije ugrozio dosadašnju poziciju, u debati je napravio nekoliko ozbiljnih grešaka, između ostalog i kada je reč o broju nezaposlenih. Ipak, to nije bilo dovoljno da ozbiljno ugrozi prednost sa kojom je i ušao u duel sa Marin le Pen.
Da je u debati više poena osvojio Makron smatra i Nikola Jovanović iz CIRSD-a.
- Ne toliko zbog sadržine onoga što je govorio, koliko zbog toga što nije dozvolio da bude isprovociran i delovao je kompetentniji, naročito u pitanjima ekonomije i Francuske u okviru evrozone i EU. Sa druge strane, Marin le Pen je, čini se, više nastojala da izađe kao lider opozicije i desnice, nego da zaista pobedi u duelu i na ovim predsedničkim izborima. Zato mislim da će novi predsednik Francuske biti, gotovo izvesno, Emanuel Makron, ali verujem i da će Nacionalni front izaći kao nikad jača politička snaga nakon predsedničkih i parlamentarnih izbora, dok će Le Penova biti jedan od najjačih aktera u francuskom parlamentu - kaže Nikola Jovanović.