Fudbal plakao zbog Maršala
U milionima domova širom nekadašnje Jugoslavije radio-aparati su bili pojačani do daske. Igralo se 25. kolo državnog Prvenstva u fudbalu, a derbi u Splitu - mogao je da bude odlučujući u trci za titulu.
Bio je 4. maj 1980. godine.
Zvezda je vodila sa 1:0. Igrao se 42. minut. Uzbudljivu utakmicu na Poljudu posmatralo je 50.000 gledalaca. Širom zemlje bez daha se slušao prenos.
"Prosto je neverovatno kako Blagojević nije doveo Crvenu zvezdu u vođstvo od 2:0. Zaslužuje to da se podrobnije opiše..."
- A sada da čujemo muziku iz studija - začuo se drugi spiker.
Petnaestak sekundi kasnije, slušaoci radija čuli su glas, a TV gledaoci videli su i ozbiljno lice Miodraga Zdravkovića koji je objavio:
- Umro je drug Tito.
Na stadionu u Splitu utakmica je prekinuta. Sudija Muharemagić je poveo igrače ka centru. Vest je prisutnima saopštio nekadašnji igrač Hajduka, tada direktor stadiona Geza Šenaeuer.
Šok, tuga. Grobnu tišinu prekidaju glasni jecaji. Braća Zoran i Zlatko Vujović padaju na zemlju od bola. Svi plaču. "Zvezdaši" Krmpotić, Šestić, Borovnica guše se u suzama, grcaju i "hajdukovci" Primorac, Budimčević, Juričko... Od žalosti, još više zbog pitanja koje je tih dana mučilo svakoga - šta će biti posle Tita?
Pedeset hiljada Splićana kao jedan spontano pevaju: "Druže Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo". Baš kao i svuda drugde u Jugoslaviji.
Prekinuta utakmica je odigrana ponovo 21. maja, Zvezda je golovima Dušana Savića (dva) i Vladimira Petrovića slavila sa 3:1. I osvojila titulu.
A, na Poljudu je deset godina kasnije prekinuta i utakmica Hajduk - Partizan. Tada je, paljenjem trobojke sa petokrakom, počelo umiranje Jugoslavije.