Raskid trojnog pakta s Nemačkom (5): Knežev sastanak sa đavolom
Na sastanku s Cvetkovićem i Cincar-Markovićem, 14. februara, Hitler je, kako piše Ferdo Čulinović, upoznao jugoslovenske ministre da su se britanski marinci iskrcali na Kritu, što je on doživeo kao predznak obrazovanja novog solunskog fronta na kome je "počeo slom nemačkih snaga u Prvom svetskom ratu" i naglasio da je rešen da angažuje 50 i 100 divizija da ne dozvoli da se ista greška ponovi.
Namesnik pred zidom
Dok je rat bio daleko od Balkana, naglasio je Hitler, Jugoslavija je mogla da ostane neutralna.
Ali, sada Jugoslavija ne može ostati po strani od onoga što se događa na Balkanu, pa je imperativno od nje zatražio da se odmah priključi Paktu. S tim, izjavio je da je Nemačka spremna da garantuje nezavisnost i granice Jugoslavije prema svim njenim susedima.
Pošto Cvetković i Cincar-Marković nisu bili ovlašćeni da se izjasne o njegovom zahtevu, Hitler je pozvao kneza Pavla Karađorđevića da ga poseti.
Knez Pavle je tajno otputovao na sastanak s Hitlerom 4. marta i tada je, kako izgleda, pošto je stavljen pred zid, obećao da će Jugoslavija prići Paktu. Naime, kada je knez Pavle bio u prvoj poseti Berlinu, Hitler je u njegovu čast priredio impozantnu vojnu paradu, na kojoj su prikazana najsavremenija sredstva ratne tehnike i opreme i veoma uvežbane trupe, da bi kneza impresionirao vojnom silom Rajha.
Knez je dobro razumeo poruku koju mu je Hitler preko tog defilea vojne moći uputio: da Jugoslavija, koja je imala zastarelo naoružanje i neadekvatnu savremenu ratnu opremu, bez saveza i podrške velikih prijateljskih sila, kakve je Srbija imala u Prvom svetskom ratu, ne sme ni da pomisli da se upušta u rat s moćnim nemačkim Rajhom, pod čijom silom se nalazila gotovo sva Evropa, jer bi se oružani sukob Davida i Golijata brzo završio potpunom katastrofom Jugoslavije. Zbog toga je smatrao da je potrebno pribeći diplomatskoj formuli.
U javnost cure glasine
U javnosti se znalo da vlada vodi pregovore s Nemačkom oko pristupanja zemlje Trojnom paktu. Ali, kako nije bilo nikakvih zvaničnih saopštenja o toku tih pregovora i o njihovom sadržaju, otvoren je prostor za razna nagađanja o nameri vlade i dvora da uvuku zemlju u rat na strani fašističkih sila.
Povoljni uslovi
Činjenica je da je i Hitler težio da se izbegne rat s Jugoslavijom, a znajući nenaklonost jugoslovenske javnosti, pre svega među Srbima, da se zemlja angažuje na strani Trojnog pakta, predložio je knezu Pavlu da mu Jugoslavija pristupi uz veoma povoljne političke uslove: da ne učestvuje u ratu na strani Osovine i da za uzvrat dobije posebne povlastice, koje su u suštini obavezivale Jugoslaviju na prijateljsku neutralnost prema silama Trojnog pakta. To je knez po povratku u zemlju saopštio Krunskom savetu i vladi, s tim da vlada do 20. marta zvanično potvrdi svoju saglasnost s kneževim obećanjem Hitleru.
Danima su trajale rasprave u najvišim državnim krugovima i javnom mnjenju između pristalica i protivnika Pakta. Osim ministra vojnog generala Petra Pešića i načelnika Glavnog generalštaba generala Petra Kosića, koji su podržavali politiku prisnijih odnosa s Nemačkom, komandant vazduhoplovstva general Dušan Simović i znatan broj oficira u vazduhoplovstvu i drugim rodovima, naročito oni s nižim činovima, bili su izričito protiv saradnje ili pristupanja Jugoslavije silama Osovine.
Patrijarh Gavrilo na kolenima
Kritičnog dana, 20. marta, kad je isticao ultimativni rok za odgovor jugoslovenske vlade na nemačke zahteve od 14. februara, knez Pavle je radi pribavljanja mišljenja i podrške za pristupanje zemlje Trojnom paktu pozvao u dvor patrijarha Srpske pravoslavne crkve Gavrila Dožića.
Među njima su se tada iskristalisala potpuno suprotna mišljenja o odnosima s Nemačkom i silama Osovine, o čemu je patrijarh istog dana obavestio članove Svetog sinoda. Naime, posle kneževog izlaganja o teškom položaju u kojem se našla zemlja i nemačkom ultimatumu, patrijarh mu je odgovorio:
"Mene iznenađuje i poražava stanje u koje je dovedena naša otadžbina i vrlo mi je teško dati ma kakvo mišljenje u ovom momentu, utoliko pre što nisam ranije obavešten, niti sam mogao pomisliti da je tako očajan naš položaj. Naše tradicije, naš ponos, i naš glas koji imamo u svetu, zatim naše obaveze prema svim onim herojima i mučenicima koji su za ovu državu svoje živote položili, kao i naše obaveze prema svima prošlim i budućim generacijama našega naroda, imperativno nalažu da se ne priključujemo Tripartitnom paktu, jer ne treba zaboraviti da bi tako priključenje u budućnosti po naše interese narodne i državne moglo doneti i najfatalnije posledice..."
U daljem izlaganju patrijarh je naglasio da je veliko oduševljenje naroda i vojske "za energičan otpor" jer, očigledno, nije znao koliko su nacionalistički, separatistički, klerikalni i kvislinški elementi pustili korene među obične ljude, pa je dodao da bi vest o zaokretu vlade u spoljnoj politici i pristupanju naše zemlje Trojnom paktu odjeknulo kao "bomba koja bi mogla izazvati eksploziju u zemlji".
Zatim je dodao: "Zašto Kraljevska vlada, koja je mogla i morala videti i poznati raspoloženje naroda, kad je dobro znala da je položaj naše države doveden u tako nesretan škripac, zašto ona nije preduzela potrebne mere da se narod i njegovo javno mnjenje pripremi za jedan takav preokret naše državne politike, i naše buduće orijentacije? Naprotiv, ona je tako postupila da je oduševljenje za otpor sve jače snažilo i širilo. Takva politika mi je veoma čudnovata i prosto neshvatljiva!... Pri polasku rekao sam Njegovom kraljevskom Visočanstvu: 'Ja vas molim i kumim odložite koliko god možete konačnu odluku, jer se bojim teških posledica, ako se s takvim predlogom iznenadno izađe pred narod'."