Iz beznađa u obećanu zemlju
Poznavaoci stanja u srpskom zdravstvu upozoravaju da dok se ne obavi korenita reforma zdravstvenog sistema i dok se stručno medicinsko osoblje ne počne ceniti i materijalno nagrađivati shodno učinku dotle će talas iseljavanja rasti, bez nade u oseku i bez obzira što je Vlada Srbije nedavno odlučila da do kraja godine u zdravstvenim ustanovama širom Srbije bude zaposleno ukupno 2.010 lekara i medicinskih sestara i tehničara.
Godišnje odlazi 800 sestara
Nemačka kao najrazvijenija evropska privreda, sa visokim standardima u zdravstvu, već decenijama je Meka za srpske "bele mantile". Samo u ovu zemlju u proseku godišnje ode oko 800 sestara, dok čak oko 8.000 medicinskih sestara i tehničara trenutno u Srbiji uči nemački jezik, kao prvi korak u potrazi za poslom u obećanoj zemlji.
Pročitajte još:
* Juratović: Srbija ima mogućnost da najpre uđe u EU,ali...
* Friden: Srbija da bude strpljiva, bolje biti u EU, nego...
Beogradski "Nedeljnik" je razgovarao s medicinskim sestrama, babicama, koje su svoju profesionalnu satisfakciju pronašle u Nemačkoj. Jedna od njih, Andrijana Đorđević iz Valjeva, stigla je u Frankfurt pre nekoliko meseci. Andrijana je završila Učiteljski fakultet sa prosečnom ocenom devet, ali godinama nije mogla u struci da nađe stalan posao. Onda se setila da je završila srednju medicinsku i da bi mogla da okuša sreću u Nemačkoj.
Vrednuje se rad
- Zadovoljna sam kako su me prihvatili, zaista su korektni. Odmah se primeti da je reč o organizovanom sistemu. U Nemačkoj očigledno prepoznaju znanje i poštuju stručnost. A što je najvažnije, cene nečiji trud i rad, i to je sasvim dovoljan motiv da ozbiljno pristupiš poslu. Iako sve to ponekad deluje iscrpljujuće, na kraju se isplati. Više me u Nemačkoj poštuju i cene kao babicu nego u Srbiji kao diplomiranog učitelja - kaže Andrijana.
Stranačka ucena
Andrijana Đorđević se požalila da je kao učiteljica u Srbiji radila dve godine na neodređeno, da bi onda definitivno ostala bez posla. Kako kaže, nije pristajala na razne ucene, uključujući i one političke prirode da pristupi nekoj stranci. Zloupotrebe i korupcija su postale opšte mesto u svakom segmentu srpskog društva.
Cenjeni zbog znanja i stručnosti
Da su srpski medicinski radnici na ceni svedoči i Kristina Švarcbek, direktor medicinskog osoblja porodilišta " Birgerhospital" u Frankfurtu, trećeg po veličini u Nemačkoj, gde se godišnje obavi oko 3.300 porođaja. Ona kaže da su vrlo zadovoljni kadrom koji dolazi iz Srbije.
- Nemačka i Srbija imaju različite zdravstvene sisteme, a osnovna razlika je u školstvu. Najveća u praktičnom delu školovanja, kome se očigledno pridaje veći značaj u Srbiji - kaže Švarcbekova.
Rad najbolja preporuka
Jerg Vagner, šef personala u " Birgerhospitalu", navodi dugu tradiciju dolaska babica iz Srbije u tu bolnicu. Vagner kaže da medicinsko osoblje koje dolazi iz Srbije mora vrlo brzo da uđe u proces rada, što uglavnom nije problem.
- Zadovoljni smo uglavnom njihovom adaptacijom i integracijom, ali i što je najvažnije stručnošću - kaže Vagner i konstatuje da ljudi iz Srbije očigledno važe za vredne radnike, što otvara vrata stotinama babica i drugom medicinskom osoblju da što pre dobije posao u Nemačkoj.
Ona primećuje da se radnice iz Srbije međusobno pomažu, iskusnije savetuju pridošle kako da se najlakše snađu u novoj radnoj sredini. Takav je slučaj i Vele Komlenić iz Sremske Mitrovice i Danijela Filipović iz Leskovca. Vela se sprema u penziju nakon što je u Frankfurt došla davne 1992. godine i predanim radom dosegla do hijerarhijskog vrha u svom poslu, dok Danijela tek obavlja razgovor za posao babice.
- Radim 19 godina u Leskovcu i ne vidim više nikakvu perspektivu. Nije sporno ni da stalno radim noćnu smenu, ali bitan je taj finansijski deo. Posebno brinem što sa ovim primanjima u Srbiji ne mogu da školujem decu - navodi ona neke od motiva za pečalbom u inostranstvu.
Udri sestru koja vuče
Draško Karađinović iz nevladine organizacije Doktori protiv korupcije smatra da se masovan odlazak medicinskih radnika u inostranstvo ne može preko noći sprečiti i podseća da je odliv medicinskih radnika karakterističan i za Rumuniju, Poljsku, Češku...
- Ali svakako da su neki od prvih koraka u tom pravcu poboljšanje uslova rada i nagrađivanje, zatim, kvalitetne investicije u medicinsku strukturu i tehnička sredstva. Povećati broj zaposlenih, povećati broj specijalizacija za lekare koji već rade, primiti medicinske tehničare i obaviti pravično nagrađivanje - nabraja dr Karađinović.
Razbacivanje para
- Partijska imenovanja, javašluk i neodgovornost su nasleđe našeg javnog zdravstvenog sektora. I, što je najgore, srpsko zdravstvo koristi ogromna sredstva. Blizu 11 odsto BDP-a potroši se za zdravstvo, što je oko 3,5 milijardi evra. Poređenja radi, Bugari, Rumuni, Albanci troše od pet do sedam odsto BDP-a, što pokazuje koliko je naš zdravstveni sistem neefikasan. Sve to ubrzava odlazak mladih i školovanih kadrova - ističe Karađinović.
Kao primer demotivišućeg kriterijuma nagrađivanja on navodi da jedan specijalista u Srbiji u proseku prima između 60.000 i 70.000 dinara, a sa dežurstvima može da dosegne do 90.000. Medicinska sestra sve sa dežurstvima dobaci do 40.000 dinara.
- Pritom, istu platu ima i sestra koja radi na kompjuterima i ona koja radi u hirurškoj sali i noću dežura na konorarnom odeljenju. Pristup da su isto plaćeni i oni koji mnogo i oni koji malo rade ne može zadržati medicinske radnike u zemlji - zaključuje Karađinović.