Decenija škole fudbala Viktorija star
- Počeli smo treninge sa 50 dečaka. Iznenađeni smo bili brojem zainteresovanih roditelja u tom periodu, u situaciji kada nismo za sve imali ni dovoljan broj lopti, ni dovoljno dresova da bismo ličili na pravi fudbalski klub. U hodu smo rešavali svaki problem. Vodili nas je želja za uspehom u započetoj misiji, a želja dece da napreduju i takmiče se sa vršnjacima bila je glavni energent za našu tek upaljenu fudbalsku mašinu - rekao je osnivač i predsednik kluba Dalibor Aćimović.
Ubrzo su se selekcije ovog kluba priključile takmičenjima.
- Već posle prve godine rada napravili smo dve takmičarske ekipe za Mini-maksi ligu i bili smo više nego uspešni u tom pokušaju da igramo sa starijim i iskusnijim ekipama. U međuvremenu, mnogi od naših tadašnjih rivala su nestali sa fudbalske mape. Mi i dalje trajemo, u istoj ligi se borimo sa sedam ekipa, a svake godine po nekoliko naših polaznika posle završene obuke zablista u većem klubu.
Anđela fudbalsko blago
U Viktoriji star su ponosni i na dečake i na devojčice koji su prošli kroz ovaj klub.
- To se posebno odnosi na Anđelu Popović (2004) za koju su zainteresovani najbolji ženski klubovi širom Evrope, kao što su Volfzburg ili Lion. O njenim igrama u dresu Viktorije Star još se priča u beogradskim fudbalskim krugovima. Zapamćeno je i prepričava se da je igrajući u konkurenciji dečaka jedne sezone na 14 utakmica dala 50 golova, što se sigurno neće ponoviti u skorije vreme. Njeni golovi, kao i golovi drugih naših bisera, doprineli su da pred “ljubičastima” padnu najjači timovi Srbije - Crvena zvezda, Rad, Čukarički, OFK Beograd, a takav pobednički mentalitet izgradili su nam dečaci rođeni 2006, 2007. i 2008. godine - istakao je Aćimović.
Viktorija star danas ima predstavnike i van granica Srbije.
- Jedan je čak zaigrao i na “Stamford bridžu” u Londonu. Reč je o našem Lazaru Đuroviću, momku rođenom 1997. godine, koji je kao profesionalac prešao u Makabi iz Tel Aviva i dobio priliku da u Omladinskoj Ligi šampiona prošle godine debituje baš protiv Čelzija na njegovom terenu. Ponosni smo i na Aleksu Bajovića (1999. godište) koji nastupa za Rad, Uroša Kostića (1999. godište) i Marka Ćurića (2003. godište) u Crvenoj zvezdi i druge. Stasavajući kod nas punih šest godina oni su odlučili da fudbal bude i njihova budućnost. Za sada, uspešno preskaču sve prepreke. Za koju godinu ovoj odabranoj grupi moglo bi da se pridruži još dečaka i devojčica, budući da sada u Crvenoj zvezdi, Radu i Partizanu igra i trenira oko 20 naših bivših učenika.
U ovom klubu ističu da svrha postojanja nije samo rad na fudbalskim elementima na terenu, za koje su zaduženi treneri koji iza sebe imaju višedecenijsko iskustvo sa mlađim kategorijama i poseduju UEFA "A" i "B" licence.
- Naša misija je veća od toga! Izgradili smo gotovo familijaran odnos u klubu koji se prenosi sa generacije na generaciju. U igri učimo šta je disciplina, organizacija, racionalnost, a kasnije se sve naučeno primeni u školi, pa otuda imamo dobre fudbalere i odlične đake. Zato su naši treneri doživeli da ih deca u pismenim zadacima iz srpskog jezika opisuju kao omiljene ličnosti i da za te radove dobijaju čiste petice. To su rezultati naše dosadašnje misije i naš razlog za ponos - zaključio je Aćimović.