"Pet minuta gromoglasne tišine": Danas je Svetski dan slobode medija

Odluka o obeležavanju ovog dana doneta je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 1993. godine kako bi se podigla svest o značaju slobode štampe i podsetile vlade država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Trećeg maja obeležava se i godišnjica Vindhuške deklaracije o principima slobodne štampe koju je 1991. godine sastavila grupa afričkih novinara.

Na Svetski dan slobode medija UNESKO zaslužnim pojedincima, organizacijama ili institucijama koji su dali izuzetan doprinos odbrani i/ili promociji slobode štampe dodeljuje nagradu Giljermo Kano za slobodu štampe. Nagrada se dodeljuje od 1997. godine i nosi ime Giljermo Kano Isaza, kolumbijskog novinara koji je ubijen ispred kancelarije svog lista El Espektador u Bogoti 1986. godine.

UNESKO Svetski dan slobode štampe obeležava i okupljanjem medijskih profesionalaca, organizacija za slobodu štampe i UN kako bi podneli izveštaj o proceni stanja slobode medija širom sveta. Ove godine World press freedom day UNESKO će obeležiti četvorodnevnim skupom u Džakarti, Indonezija.

U Srbiji, od 2002. godine, UNS 3. maja sprovodi akciju "Pet minuta gromoglasne tišine" i poziva kolege da od 11:55 do 12 sati u elektronskim medijima prekinu program, pročitaju proglas ili ga objave na ekranima, a u onlajn i štampanim medijima prekinu rad, pročitaju PROGLAS i objave ga.

Srbija je pogoršala poziciju na rang listi zemalja međunarodne organizacije "Reporteri bez granica" o slobodi medija za 2016. godinu i sa 59. pala na 66. mesto. Jedno mesto ispred Srbije je BiH, Hrvatska je na 74. mestu, dok je Slovenija 37. Organizacija je navela da je sloboda medija u Srbiji od 2014. u opadanju.

U izveštaju istraživačkog centra Evropskog parlamenta navedeno je da sloboda medija na Zapadnom Balkanu nije potpuna, pošto se zemlje u tom regionu suočavaju s politizacijom, problemima u sprovođenju zakona i zastrašivanjem novinara, uz porast autocenzure.

Kako je navedeno u ovogodišnjem izveštaju pod nazivom "Zapadni Balkan: Trendovi slobode medija", autocenzura je izazvana kako suptilnim, tako i otvorenim uticajima, kvalitetno novinarstvo je otežano, a favorizuje se "tabloidizacija".

U izveštaju "Reportera bez granica" piše da sloboda medija u svetu "nije nikad bila više ugrožena".