Ispovest čuvarke Kimovog "logora smrti": Muškarce su obezglavili, a ženu su skinuli golu i živu zapalili

youtube.com/American Television News

Logori u Severnoj Koreji kojima raste broj otkad je na vlasti Kim Džong Un

- Dvojica braće su obezglavljeni pred svima. Svi su to morali da gledaju jer je to bilo upozorenje šta bi moglo da se desi drugima. Zatvorenici su morali da ih kamenuju dok su im odsecane glave - ispričala je Đin, nekada stražarka u jednom od logora, a zatim i zatvorenica, koja je nakon te scene danima sedela bez kapi vode ili grama hrane.

To je bio samo jedan od mnogih stravičnih događaja koje je videla kad je radila kao stražar u logoru tokom sedam godina: silovanja, mučenja, prebijanja i izgladnjivanja političkih neprijatelja, koji su deklarisani kao neprijatleji države.

- Jednu ženu su skinuli golu, a zatim je živu zapalili. Oni zatvorenike nisu gledali kao ljudska bića, već kao životinje - rekla je Đin.

Pročitajte još:

Reuters

* Asad uputio čestitku Kim Džong Unu: Sirija i Severna Koreja protiv dominacije

* Severna Koreja "donela" novi zakon: Frizure u 15 opcija

* Kimov samozvani "ambasador za Zapad": Tri naše bombe mogu da unište svet, ne dirajte nas!

Lim, koja je i sama završila u zatvoru nakon što je uhvaćena tokom bega, jer nije mogla da podnese više da gleda šta rade nesrećnim ljudima, sada otvoreno priča o svim strahotama kojima je morala da prisustvuje tokom rada u kampu u Severnoj Koreji gde je bilo smešteno oko 200.000 ljudi.

- Nama je rečeno da ne smemo da žalimo zatvorenike, jer su počinili strašne zločine. Sada znam da su oni bili normalni ljudi, a ne zločinci, i osećam se veoma krivom - navela je Lim.

Mali broj njih je uspeo da pobegne iz ovih kampova, u njima su čak zatvarana i deca za ceo život zajedno sa svojim babama i dedama i roditeljima, po pravilu koje kažnjava tri generacije u jednoj porodici ukoliko samo jedan napravi neku grešku koja je uperena protiv države.

"Kamp 12"

Kako piše Dejli Mejl, postoje satelitski snimci koji navodno pokazuju kako su se ove varvarske ustanove raširile nakon dolaska Kim Džong Una na vlast.

"Kamp 12", u kom je bila Lim, se nalazi blizu kineske granice, a kad je počela da radi imala je svega 17 godina.

Stražari su dva puta nedeljno morali da idu na sastanke gde im je pričano o tome kako zatvorenici nisu ljudi jer su počinili strašne zločine.

Većina zatvorenika koje je ona videla su bili žena i deca. Ona kaže da su stražari često seksualno zlostavljali zatvorenice.

Ukoliko bi ostale trudne, morale su da abortiraju ili bi jednostavno bile ubijene injekcijom ako je trudnoća već uznapredovala.

Tela mrtvih su samo bacana na jednu stranu i spaljivana.

Zatvorenici su morali da rade sedam dana nedeljno i da ustaju u pet ujutru, a zatim bi po 16 sati proveli u polju i fabrikama pre večernjih sednica gde su dobijali naređenja za sledeći dan. Postojale su stražarske provere tri puta na dan, kako bi se uverili da nijedan od tri prstena bodljikavih žica nije probijen.

Zatvorenici su nosili stare vojničke uniforme i gumene sandale i stalno su bili izgladnjivani, preživljavali su na oskudnim porcijama kukuruza i soli.

Ukoliko bi nekog uhvatili da uzima hranu iz polja i voćnjaka tokom rada, sledile su stravične kazne i zatvaranje u podzemne ćelije na nekoliko dana, bez svetlosti i hrane i vode.

Kampovi veličine gradova

Danas sredovečna Lima živi u Seulu daleko od represivnog režima iz kog je jedva uspela da pobegne pre 15 godina.

Noa Čang, jedan od zatvorenika, koji je uspeo da pobegne iz kandži kampa, kaže da su svi građani svesni postojanja logora ali ćute jer su uplašeni.

Pre nekoliko godina UN su osudile severnokorejske radne kampove kao zločine protiv čovečnosti, ali do danas ne postoje pouzdani snimci logora, koji su, po nekim tvrdanjama, veliki poput gradova.