Neizvesnost uoči drugog kruga glasanja u Francuskoj: Dva loša na listiću
Dakle, prvi put u završnicu nisu ušli kandidati dve najveće klasične partije levice i desnice, Republikanaca i Socijalističke partije, oko kojih su se u poslednjih 30 godina okupljali birači.
Ključno pitanje je ko će za koga glasati u drugom krugu, a izbor je između dve potpuno suprotne političke retorike.
Kuda vodi Nacionalni front?
Marin le Pen zagovara vraćanje suvereniteta Francuskoj kroz izlazak iz EU, uz manje-više levičarski antikapitalistički program. Ona je pozvala u nedelju uveče birače da glasaju za nju jer je reč "o opstanku Francuske". Le Penova je obećala pre izlaska na birališta referendum o izlasku iz EU, izlazak iz evro-zone i iz NATO, čime je izvela "lifting" jedne u suštini neofaštičke stranke.
Srljanje u krizu
To govori u kojoj meri se mogući predsednički mandat Makrona, najavljuje kao krajnje komplikovan. Bilo da u prvom krugu pobedi Marin le Pen ili Emanuel Makron, jasno je da Francuskoj predstoji politička kriza s obzirom da stranke koje stoje iza ovih kandidata neće moći da dobiju stabilnu većinu u parlamentarnim izborima u junu.
Ukoliko bi pobedila sve govori da nikakav problem ne bi predstavljalo otopljavanje odnosa sa krupnom industrijom i bankama koji opet sa svoje strane nisu ideološki gadljivi. Situacija već viđena i u vreme uspona Hitlerove nacističke stranke u Nemačkoj tridesetih godina prošlog veka.
Zaustavlja desnicu
Na drugoj strani je Emanuel Makron (40), bivši socijalistički ministar ekonomije koji je uoči izbora osnovao svoju političku stranku, izrazito opredeljenu za EU i evro-zonu, zagovarajući promene koje ne dovode u pitanje moć sektora finansija i krupne industrije.
Beli listić
Trećeplasirani kandidat Fransoa Fijon pozvao je svoje pristalice da podrže Makrona, a to je učinio i petoplasirani socijalista Beno Amon. Sa krajnje levice, plasiran na četvrtom mestu, Žan Lik Melanšon nije dao uputstva za glasanje u drugom krugu, što je protumačeno kao poziv za "beli listić".
Makron, bivši kadar Rotšild banke, očekuje da će on postati predsednik jer će većina glasača u drugom krugu glasati protiv dolaska kandidatkinje krajnje desnice na vlast. Francuzima dakle ostaje da se u drugom krugu opredele između neofašista i politički uglađene finansijsko-industrijske oligarhije koja je opustošila zemlju.
Pritom, nijedan kandidat nije dostigao 25 odsto, što su izuzetno slabi rezultati.
Sabiranjem rezultata krajnje levice, malih stranaka i krajnje desnice, dolazimo do toga da je polovina Francuza glasala za preispitivanje ostanka zemlje u EU.
