Sprema li Bosna sultana posle Bakira?
"Bosnom nikad niko nije uspeo da vlada, već mu se to samo tako činilo". Ovako je prvi predsednik BiH rahmetli Alija Izetbegović odgovorio svojevremeno na pitanje - ko vlada Bosnom.
Bakir Izetbegović, sin pomenutog Alije i lider najveće bošnjačke stranke u Bosni SDA, očito nije mnogo pazio na reči svoga oca, u suprotnom se ne bi našao danas u situaciji da mu sami Bošnjaci govore da on nije - Bosna.
Izetbegović mlađi, na političkoj sceni BiH što uz oca što sam, opstaje 27 godina. Ali gubitak Srebrenice, loš plasman na lokalnim izborima, i napokon, loš tajming za priču o reviziji tužbe protiv Srbije za genocid, učinile su da deo Bošnjaka Bakira više ne vidi kao svog lidera.
Ni hvalisanje "bliskom vezom" sa Redžepom Tajipom Erdoganom, predsednikom Turske, Bakiru ne ide naruku, posebno u trenutku kada Turska i EU više nisu, bar za sada, na istom koloseku. Turska, čini se, okreće leđa EU, pa u tom kontekstu i sama BiH za Tursku ide u drugi plan, jer joj se valja baviti krizom u Siriji i problemom Bliskog istoka.
Melem za briselske uši! Za čudo, iako je Bakir očekivao, ni iz Erdoganove Turske nije se čuo neki glas "protiv". Poznavaoci prilika u bošnjačkom političkom miljeu kažu da se ovako nešto moglo i očekivati, jer se Bakir oglušio o zahtev Erdogana da po Bosni pozatvara škole i nevladine organizacije koje su povezane s njegovim "smrtnim neprijateljem" Gulenom.
- Kako se Erdoganova Turska bude udaljavala od Evrope, odnosno EU, tako je moguće i udaljavanje Turske od Balkana. Zato BiH ne treba da očekuje neki aktivniji angažman Turske u ovom delu Evrope - ocenio je bosanski diplomata Hajrudin Somun za nemačke medije nedugo posle referenduma u Turskoj.
Dakle, da li je ovo uvod u kraj bosanske političke dinastije Izetbegović?", pita se "Sputnjik".