Ne zaboravljaju bolesne, stare i siromašne

Podsećanja radi, Dejan svakog meseca dobija po 55 evra od svog anonimnog dobrotvora iz Nemačke, a novac troši za nabavku preko potrebnih lekova. Nekad neustrašivi ratnik, koji je branio srpsku nejač od raspomamljenih mudžahedina, danas boluje od virusnog oboljenja kostiju stopala, vijetnamskog sindroma i akutnog dijabetesa. Živi sa majkom Vesnom, hrabrom ženom koja je život podredila njemu i to sa penzijom od 120 evra, zbog čega im pomoć dobrotvora iz Minhena mnogo znači.

- Lekovi, lekovi... Samo na njih mislimo, jer oni nam produžavaju život. Gotovo sav novac ode na njihovu nabavku. Hvala našem dobrotvoru, Bog ga blagoslovio i sva dobra ovog sveta darivao. Vaskrs smo proslavili skromno. Pripravila sam malo mesa za Dejana. Proveli smo ga uz sveće, jer nismo imali ulje za agregat, pa nismo ni televiziju gledali - iskreno će Vesna iz prigradskog naselja Čerenac, u zgradi gde nema ni struje ni vode, kao u 19. veku.

Redovna pomoć stigla i Srbi

I dok na ovo dvoje nevoljnika misli i brine dobrotvor iz Nemačke, o Srbi Stankoviću iz Kozjeg Dola kod Trgovišta, 55 kilometara udaljenog od Vranja, na granici sa Makedonijom, misli Milenka Latinčić iz Sidneja, koja mu direktno šalje pomoć od 150 dolara. Ovaj novac za Srbu koji živi sa bratom Novicom u sobi stare napuštene škole prepravljenu za njih, znači bukvalno i sam opstanak. Imaju improvizovani plastenik, pa gaje nešto malo povrća za sebe. Klima u planini je surova, drva se loži tokom cele godine, pa im je nabavka drva i obezbeđivanje mesa za zimu prioritet. Takođe, i lekova jer Srba ima srčane probleme, a bori se i sa depresijom.

Njegov brat Novica stradao je od udarca krave, dok je čistio štale za novac. Bio mu je razmrskan zglob noge, imao je više operacija, užasne bolove i ostao je trajni invalid. Nema ni dan radnog staža i sad je na brizi bratu Srbi.

- Hvala dobrotvorki, Bogorodica i vaskrsli Gospod da čuva nju i njene najmilije! Oni su naš opstanak na kućnom pragu - kazao je Srba čim je novac stigao u njegove ruke.

Kao rod rođeni

Nije zaboravljena ni mlada udovica, Mirjana Stamenković (31) iz Donjeg Vrtogoša, 12 kilometara udaljenog od Vranja, samohrana majka Nikole i Dunje, koja boluje od hroničnog dijabetesa, svakog meseca dobija 5.000 dinara od svojih dobrotvora, anonimne porodice iz Zemuna.

- Kad primim socijalnu pomoć, dečji dodatak i pomoć od dragih ljudi skupim da imamo za najosnovnije, da preživimo. Veliko hvala toj divnoj porodici iz Zemuna, oni su nam kao rod rođeni, iako se nikada sa njima nismo čuli ni videli. Mnogo nam znači njihova podrška. Teška su vremena, treba platiti struju, vodu, komunalije, obezbediti drva, zimnicu... Uh, kad pomislim šta nas sve čeka obeshrabrim se, suze same krenu. Moram da budem jaka, zbog dece - ističe Mirjana, koja zbog zdravstvenog stanja ne može da radi i zaradi sama za ono najosnovnije.

U međuvremenu, pred vaskršnje praznike, Mirjani je stigla i vredna donacija od 800 evra anonimnog čitaoca iz Švajcarske, i više nego u dobar čas, budući da je Mirjana zbog jake prehlade, baš kao i njena ćerkica Dunja završila nekoliko dana u bolnici.

- Taman budemo malo bolje, a onda se opet nevolje sruče na nas. Dunja je završila na penicilinu, a pored toga utvrđeno je i da ona ima povišen šećer. Od novca koji nam je taj divan čovek poslao, odmah sam izmirila račune za komunalije, dugove za Nikolinu užinu u školi i kupila neophodne lekove. Bukvalno nas je spasao. Ne smem ni da posmislim šta bih sada radila da nije bilo njegove pomoći. Znam sigurno da za lekove ne bismo imali... Bog ga blagoslovio i njegovu porodicu i podario svaku ovozemaljsku blagodet! - rekla je kroz teške uzdahe i jak kašalj našim novinarima majka Mirjana.