Lažne vesti: Najmoćnije oružje zablude
Lažne vesti su oduvek bile senzacionalističke i ekstremne, osmišljene tako da zapale strasti i predrasude.
Svoju ružnu glavu prvi put su promolile u Italiji na Uskrs 1475. godine. Dvogodišnji dečak Simonino je nestao, a franjevac Bernandino de Feltre u propovedima je izmislio da su dečaka oteli Jevreji koji su ga ubili I popili mu krv, pisao je magazin “Politiko”. Ubrzo je 15 ljudi spaljeno na lomači zbog Bernandinove izmišljotine, a glas o jevrejskim "zločinima" doveo je do sličnih histerija u drugim gradovima. Današnji istoričari de Feltreovu izmišljotinu smatraju kamenom temeljcem antisemitizma u Evropi, podsećajući da se na tu priču oslanjala i nacistička propagandna mašina.
Pročitajte još:
* Nacionalna arhiva SAD želi da sačuva Trampove tvitove
* Tramp je ponovo zabrljao, ali ovog puta Melanija je spasila situaciju (VIDEO)
Tokom izborne kampanje u SAD lažne vesti ponovno su postale aktuelne. Od priča o bolesti Hilari Klinton do mitova o poštaru iz Ohaja koji je uništavao poštom poslate glasove za Donalda Trampa, slične priče počele su da se šire po društvenim mrežama.
Lažne vesti u političke svrhe koristili su i američki "Očevi osnivači". Kako bi podstakao revolt Amerikanaca protiv kolonijalne vlasti, Bendžamin Frenklin širio je priče o Indijancima koji sarađuju s britanskim kraljem Džordžom i uzimaju skalpove Amerikanaca.
Do kraja 19. veka na tržištu su se već pojavile moderne novine koje su se hvalile brdom lažnih priča. Tako je “Velika Mesečeva prevara" iz 1835. godine koju je objavio “Njujork San” tvrdila je da na Mesecu živi civilizacija vanzemaljaca. Što je najgore, ljudi su poverovali.
Među sajtovima za koje kritičari tvrde da su bili glavno Trampovo propagandno oružje istakao se “Brajtbart”, koji je tada vodio Stiven Benon, sada glavni strateg Bele kuće. Portal je bombardovao Amerikance gomilom inkriminišućih informacija o Hilari Klinton, nekim tačnim, nekim ne. Sa druge strane, pojavile su priče o Trampovim orgijama sa prostitutkama u Moskvi i KGB ucenama.
Lažne vesti sa pojavom interneta ponovo postaju snažna sila, a algoritmi i botovi koji štancuju takve priče ne znaju za pojmove poput tačnosti i objektivnosti, piše “Politko”. Došlo je doba u kojem se većina čitalaca više ne oslanja na profesionalne medijske izvore, dok veliki deo informacija filtriraju društvene mreže i vlade, zbog čega se može reći da živimo u eri lažnih vesti.