Subota 22.04.2017.
08:44
Blic.rs

U Evropu preko Kosova stiže čak 80 odsto heroina

youtube.com/EUROLEAGUE BASKETBALL
Kosovo jedno od najvažnijih tranzitnih stanica u prodaji heroina

Osim policija skoro svih zapadnoevropskih zemlja, kao i Evropola, američka DEA, ali i Stejt department označavaju Kosovo kao jednu od najvažnijih tranzitnih stanica u prodaji heroina, koji stiže iz Turske i Avganistana. U izveštaju Stejt departmenta, ali i srpske BIA, konstatuje se da su glavni trgovci drogom na Kosovu porodični klanovi piše list "Blic".

Mafija na KiM nije organizovana tako da ima jedan centar, već je podeljena na teritorije. Kao što smo već pisali, klan Hašima Tačija kontroliše oblast Drenice, porodica Ramuša Haradinaja Metohiju, a oblast Laba grupa Rustema Mustafe Remija. Sva trojica su vođe OVK, a Savet Evrope je u izveštaju konstatovao da je organizovani kriminal na KiM povezan sa bivšim pripadnicima OVK.

Teritoriju KiM zatim deli još oko 20 porodica-fisova, koje se bave različitim delatnostima, a neke su specijalizovane, na primer, za oružje, reketiranje, trgovinu ljudima, krijumčarenje akcizne robe (nafte i cigareta)... Te porodice su organizovane u najmanje tri ili više nivoa, što omogućava da se sačuva sposobnost delovanja organizacije i u slučaju otkrivanja nekog njenog pripadnika ili dela grupe. U tako organizovane porodice skoro je nemoguće ubaciti prikrivene agente.

Droga

Glavni tranzitni punktovi za heroin su i dalje Gnjilane, Prizren i Mitrovica, a droga stiže i u Prištinu autobusima iz Istanbula. Na samom Kosovu postoji više laboratorija za preradu heroina, uglavnom kod Gnjilana. Prva tranzitna tačka u centralnoj Srbiji je selo Veliki Trnovac, a u Crnoj Gori su to Tuzi i Ulcinj.

Prema procenama pojedinih evropskih policija, sa Kosova se mesečno prokrijumčari od četiri do šest tona heroina, čija je vrednost na godišnjem nivou oko dve milijarde dolara. Prema izveštaju nemačkog BND i američke DEA, novac dobijen od prodaje heroina u Nemačkoj pere se kroz više od 200 privatnih banaka i menjačnica koje su u rukama albanskih mafijaških porodica. Isti kanali za krijumčarenje se koriste i za transport marihuane, koja se proizvodi u Albaniji i znatno manje na KiM, a deo stiže iz Avganistana.

Oružje

Tokom sukoba na Kosovu i kasnije u Makedoniji novac od trgovine drogom korišćen je za kupovinu oružja ili je droga direktno menjana za naoružanje. To se konstatuje i u izveštaju Saveta Evrope, nastalom na osnovu podataka Evropola i nekoliko evropskih policija.

Trgovina ljudima

Američka DEA je utvrdila, što se navodi i u izveštaju Stejt departmenta, da su albanski klanovi koristili ilegalne migrante za prenos droge. Pre migrantske krize, Kosovo je bilo i jedna od tranzitnih tačaka za prebacivanje ilegalnih migranata. Pod kontrolom kriminalnih grupa bilo je i prebacivanje migranata kroz Grčku i transfer preko Jadranskog mora do Italije. Sa izbijanjem migrantske krize, kriminalne grupe su investirale milione evra u brze čamce za krijumčarenje izbeglica. Utvrđene su čvrste veze sa turskim, afričkim i italijanskim kriminalcima koji se bave trgovinom ljudima. Posebno unosan posao u trgovini ljudima bilo je prebacivanje žena, uglavnom iz istočne Evrope, u zapadni deo radi prostitucije.

Reket

Reket je postao unosan posao sa organizovanjem prvih terorističkih grupa na KiM još od 1993. Pod plaštom nacionalne borbe novac je tražen od lokalnih preduzetnika. Prema podacima BIA, novac je do 1999. skupljan preko Fonda Vlade Republike Kosovo, čije je sedište bilo u Nemačkoj. Sredstva za ovaj fond ubirala su se mesečno, često i prisilnim porezom od tri odsto zarade Albanaca zaposlenih u zapadnoevropskim zemljama, kao i prikupljanjem dobrovoljnih priloga. Takođe, postojao je i “otkup” od učešća u OVK, isplaćivanjem od dve do pet hiljada maraka lokalnom komandantu. Pojedine kriminalne porodice-fisovi, čiji članovi nisu bili u OVK, imale su mesečnu obavezu da daju 100.000 maraka. BIA je utvrdila, na primer, da je takvu obavezu imala porodica Ekrema Luke.

2019 © - Vesti online