Subota 22.04.2017.
07:43
b92.net, Vestionline

Francuzi ulaze u trku za lidera - čija politika će pobediti?

youtube.com/Al Jazeera Balkans
Ko će sesti na predsedničku stolicu u Francuskoj?

Od ukupno 11 kandidata u Francuskoj, dva su se izdvojila u finišu predizborne kampanje - Marin le Pen i Emanuel Makron.

Prognoze koje su se pokazale kao potpuno netačne, u slučajevima Bregzita i pobede Donalda Trampa, navele su anketare u Francuskoj da se dobro zamisle i da ne izleću sa ocenama i procenama, zbog kojih bi kasnije mogli da se suoče sa krizom kredibiliteta. 

- Za razliku od Velike Britanije ili SAD, u Francuskoj se ankete zasnivaju na poslednjim izborima, koji su bili 2012. Pre pet godina su birači, grubo rečeno, glasali pola desno i pola levo. Danas stvari stoje sasvim drugačije. Dakle, mi smo u opasnosti da u Francuskoj doživimo veliko iznenađenje - rekao je generalni direktor Instituta za istraživanje javnog mnjenja SCP komjunikejšn u Parizu Stefan Vanih.

Oni koji su bili spremni da istaknu svoje prognoze naveli su da je za drugi krug viđen okršaj liderke Nacionalnog fronta Marin le Pen i čoveka koji je podneo ostavku na mesto ministra za ekonomiju i industriju u kabinetu Manuela Valsa - Emanuela Makrona. 

Ko je Marin le Pen?

O naslednici dinastije Le Pen se manje-više sve zna i ona je sasvim otvorena u svojim izjavama i u načinima na koje iznosi stavove.

Od preuzimanja kormila stranke 2011. godine i trećeg mesta na predsedničkim izborima neposredno zatim, dovela je Nacionalni front do statusa "najvećeg neprijatelja evropskih vrednosti". 

Krajem 2015. godine u prvom krugu regionalnih izbora je njena partija bila na samom vrhu, ali se situacija promenila u "drugom poluvremenu", kada su se ujedinile proevropske snage i porazile je - sva je prilika da će se to dogoditi i drugom krugu predsedničkih izbora. 

Procenjuje se da u nedelju 23. aprila može da dobije između 21 i 26 odsto glasova, s tim što je važno napomenuti da njena popularnost pada kako se bliži izborni dan. 

Na rejting Le Penove utiče i situacija u vezi sa Evropskim parlamentom i zahtevom francuskog Državnog tužilaštva da se liderki Nacionalnog fronta ukine evroimunitet, zbog istrage o navodnim lažnim poslovima koje su obavljali njeni saradnici u tom telu. 

Šta se zna o Emanuelu Makronu?

Ličnost uz koju bi mogla da stane "svakolika, evropska Francuska" je Makron, koji kao 39-godišnjak ima šansu da postane najmlađi predsednik u istoriji Francuske republike.

Nikada nije bio poslanik i nikada nije trčao izbornu trku, a do 2014. godine je bio Olandov ekonomski savetnik. 

Njegov pokret, simboličnog naziva "U pokretu" u francuskoj javnosti se ne ocenjuje ni kao levičarski ni kao desničarski, međutim "Makronov zakon" kojim je dozvoljavao prodavnicama da budu otvorene i nedeljom, na tradicionalni neradni dan, učinio je njegovu poziciju u socijalističkoj vladi neodrživom, posle čega je usledila ostavka i objava predsedničke kandidature. 

Zalaže se za korišćenje obnovljivih oblika energije, modernizaciju, smanjenje nezaposlenosti na sedam odsto, u odnosu na sadašnjih 9,7, zabranu korišćenja mobilnih telefona u školama za mlađe od 15 godina i uvođenje "propusnice za kulturu" za 18-godišnjake u vrednosti od 500 evra. 

Ankete pokazuju da ima prilično stabilno glasačko telo, a u poslednjim istraživanjima, rađenim u izbornoj nedelji, našao se ispred Le Penove, dok je u zenitu popularnosti imao preko 25 odsto. 

Prljava kampanja - Fransoa Fijon

Da prljava kampanja postoji uvek i svuda, na svojoj koži je osetio Fransoa Fijon, nekadašnji premijer i višestruki ministar, koji najpre imao borbu za nominaciju, iz Republikanske partije, gde je pobedio Nikolu Sarkozija i Alena Žipea, ali to nije bilo najgore što je moglo da ga zadesi. 

Posle trijumfa "u svom dvorištu" Fijon je postao izraziti favorit, sve do momenta kad je otkriveno "nezakonito korišćenje javnih sredstava" njegove supruge i dece.

Našao se pod istragom, najavio i povlačenje iz trke, ali je odustao od toga i ostatak kampanje proveo u objašnjavanju da je postao žrtva "političkog ubistva".

Kao kandidat partije desnog centra zalaže se za ukidanje zdravstvene takse, za oduzimanje državljanstva Francuzima koji se bore na strani džihadista u Iraku ili Siriji, želeo bi i da ukine sankcije Rusiji, kao i da pomogne predsedniku Sirije Bašaru el Asadu u ratu sa Islamskom državom.

Hologram kampanja - Žan Lik Melanšon

Da nova ideja zlata vredi pokazao je kandidat ekstremne levice Žan Lik Melanšon, koji je uspeo da bude na dva mesta istovremeno – koristeći tehniku holograma obratio se pristalicama u Parizu i Lionu, posle čega je njegova podrška gotovo udvostručena. 

On je pronašao prostor u propasti levog centra kao političke opcije, a uz pomoć Komunističke partije nada se da će uspeti da ostvari bolji rezultat od onog iz 2012. godine, kada je osvojio 11 odsto glasova. 

Do tog rezultata želi da dođe obećavanjem raskida evropskih ugovora, tvrdeći da je ekonomski liberalizam u EU sprečio njene demokratske promene.

Takođe, jedna od namera je da dozvoli biračko pravo osobama sa navršenih 16 godina, kao i uspostavljanje "šeste republike", umesto sadašnjeg predsedničkog sistema. 

Na svojim mitinzima je govorio da želi da iskoreni problem beskućništva, kao i da svi medikamenti koji se izdaju na recept budu potpuno besplatni.

"Francuski Berni Sanders" - Benoa Amon

Za razliku od njega, nekadašnji drug iz Socijalističke partije Benoa Amon je na početku istraživanja javnog mnjenja pretio da postane najveće iznenađenje izbora, najviše zbog toga što je na unutarstranačkim izborima pobedio "svežeg premijerskog penzionera" Manuela Valsa. 

"Francuski Berni Sanders" ipak nije uspeo da iskoristi početni zalet, pre svega zbog uzleta Melanšona, sa kojim deli veliki deo biračkog tela, ali i zbog dubokih razlika u Socijalističkoj partiji. 

- Novac-partija ima previše kandidata na ovim izborima. Jedni kažu 'Obogatite se', drugi kažu 'Učinite nas bogatim' - govorio je Amon, pritom misleći na Makrona, Le Penovu i Fijona. 

Pored tih poruka, svojim potencijalnim glasačima je obećao legalizaciju kanabisa i uvođenje poreza na robote koji "otimaju poslove ljudima", a pripremio je i plan prihoda po kom bi povećao plate svima koji zarađuju manje od 2.185 evra mesečno. 

Za nezaposlene, kao predsednik, namerava da nameni 600 evra mesečno, a za one sa minimalnim platama dodatak od 200 evra.  

Kako bilo, rezultati izbora u Francuskoj će svakako prestavljati još jedan potres na već duboko uzdrmanom evropskom kontinentu, ali tek u drugom krugu, u kom će se videti da li je narod "za desno" ili za pokušaj povratka pravih socijalističkih ideja. 
 

2020 © - Vesti online