Izbori u Francuskoj (1): Drugi krug košmar za Brisel
Isti programi levice i desnice
Da bi izbor Marin le Pen bio katastrofa za Evropu - tema je koju odavno razrađuju svi francuski i evropski mediji. Na Melanšona, međutim, niko nije računao. Njegov vrtoglavi uspon je počeo petnaestak dana pred izbore, a spektakularni mitinzi sa desetinama hiljada učesnika - iznenadili su političke analitičare.
Svode se računi
Predsedničke izbore, koji se održavaju u nedelju, 23. aprila i parlamentarne izbore u junu, Francuska dočekuje sa osam miliona siromašnih i do sada neviđenim brojem milionera i sa doslovno opustošenom industrijom.
Došlo je vreme za svođenje računa.
Melanšon i Le Penova su ideološki suprotstavljeni, ali u slučaju da bilo ko od njih postane predsednik Francuske - gotovo je i sa EU i sa evrozonom. Oboje najavljuju revolucionarne promene među kojima su napuštanje Unije i evrozone, vraćanje suvereniteta francuskoj državi, kako nad ekonomijom, pravosuđem i finansijama, tako i nad državnim granicama. Uz to, Melanšon zagovara i izlazak iz NATO-a.
Panika i strah uselili su se u hodnike evropskih institucija. Ishod izbora u Parizu po sistemu domina preneće se na Rim, Atinu, Madrid, pa i Berlin. Na poslednjem zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu tema o kojoj se najviše govorilo u kuloarima nije bio "bregzit" već "fregzit" - izlazak Francuske iz EU.
"Ako Francuska isklizne, biće to kataklizma za Evropu", rekao je novinarima Frank Prust, predsednik francuske delegacije desnog centra u Evropskom parlamentu. "Italijanski i španski poslanici stalno nas pitaju šta će se dogoditi u Francuskoj, ali strahom se opasnost ne otklanja", dodao je on zabrinuto.
Le Penova "pokupila" socijaliste
Melanšonov program je u duhu tradicije Francuske revolucije i jednakosti svih građana "bez obzira na rasu, pol i veroispovest". Što se tiče Marin le Pen, ona je poslednjih godina nacionalističku, ultra desnu partiju Nacionalnog fronta, kostimirala u ruho stranke za radnička prava Francuza. U izbornim "lovištima" koja su decenijama držali socijalisti, Le Penova je pridobila birače razočarane zbog neoliberalne politike slobodnog tržišta propisane u Briselu.
Iako se međusobno optužuju za prepisivanje ideja i Le Penova i Melanšon u svojim programima najavljuju strogu politiku prema korporacijama koje godišnje od francuskih poreskih vlasti utaje oko 80 milijardi evra. Umesto u francuske poreske kase, taj novac ide na račune u Luksemburgu, gde se "pere" uz pomoć pravničkih podešavanja. Pošto neko mora da puni poresku kasu, Brisel šalje direktive o državnoj štednji što znači manje novca za škole, bolnice, puteve, kulturu i sve ostalo što je opšti interes građana.
Pročitajte još:
* "EU će nestati, zameniti je drugom Evropom!"
Zbog evropskih direktiva, francuski građani i dalje gube radna mesta jer poslodavci radije zapošljavaju "jeftine" radnike iz Poljske, Rumunije ili Bugarske. Evropska "direktiva Bolkenštajn" uz to propisuje da za strane radnike poslodavci plaćaju višestruko niže doprinose važeće u zemlji porekla, iako oni rade u Francuskoj. Država ne može da zaštiti svoje sopstvene građane od ove nelojalne konkurencije jer je evropska direktiva iznad nje.