Kao da je bilo juče: Preko poslanika do bogatstva

"Sreta: 'Vidiš, ja imam na ženino ime onu veliku njivu van varoši, dva hektara. To bi trebalo država da mi otkupi, nek podigne tamo bolnicu, kasarnu, rasadnik, kazneni zavod, šta hoće nek podigne, samo država treba to da otkupi, je li? Pa onda, brate si mi moj, ja imam petnaest godina praktikantske službe... E, pa, brate, pravo je da država prizna te godine službe! Pa onda, brate si mi moj, ja bih rad i da se uposlim'. Jevrem: 'Opet u službu'? Sreta: 'Kakva služba, boga ti, dokle ćemo svi da visimo na državnim jaslama! Ima ti tu, brate, hiljadu sitnih poslova i krupnih prihoda, samo kad je čovek vredan i, onako, okretan. Eto, na primer, ti si poslanik i ti ne možeš kao poslanik da primiš licitaciju za zidanje kasarne na mojoj njivi. Ali, na primer, možeš da je primiš na moje ime, je li? Pa onda pomilovanja! Koliko sveta leži na robiji banbadava, pa i to ti je lep posao, samo kad je čovek vredan i okretan'."
                                                           (Branislav Nušić u komediji "Narodni poslanik", 1883)