Najtvrđe svetsko jaje nalazi se u Mokrinu
Tucanijada je vrhunac svečanosti koje se povodom Uskrsa u Mokrinu održavaju 11 dana. Već na ulazu u Mokrin jasno je da je danas poseban dan, glasna muzika iz nekoliko šatora meša se sa crkvenim zvonima i vriskom dece koja veselo trče jer znaju da im je danas sve dozvoljeno.
Šarene tezge sa slatkišima, domaćim proizvodima i igračkama ispunjavaju Varoški trg dok se kolone posetilaca strpljivo kreću zagledajući ponudu i pozdravljajući se. Na kraju šetališta nalazi se Dom kulture koji je centar današnjih zbivanja jer se u svečanoj sali ove zgrade održava prvenstvo, i to svetsko.
Iako zvanično nema taj status, Tucanijada u Mokrinu smatra se svetskom, jer svake godine okuplja ljude koji dolaze čak i sa Novog Zelanda! Tako je i danas, kada su jačinu svog jajeta došli da provere ljudi iz Kikinde, Beograda, Bečeja, Ljubljane, Zrenjanina, Kragujevca, Čačka, ali i iz Nemačke, Švedske, Amerike.
Iz ozbiljnosti vođenja programa, držanja sudija kao i vidljive treme kod učesnika vidi se da se ovo takmičenje smatra jako važnim. Vodi se računa o svakom detalju, jaja koja su ušla u finale nose se u posebnoj kutiji, a svaki učesnik ima prsluk sa rednim brojem pod kojim nastupa.
Važnost trenutka vidi se i po pažljivo odabranim odelima, doteranim frizurama i nervoznom osmehu koji prikriva velika očekivanja.
Finalni sat započet je okršajem najboljih u juniorskoj kategoriji, a pobedu je odnela jedanaestogodišnja Milana Banković iz Pančeva, koja je prolazak u svaki sledeći krug proslavljala glasnim uzdahom olakšanja. Ona je na putu do finala pobedila i rođenog brata, a pri dodeli pehara se od sreće i rasplakala.
Dok je takmičenje dece bilo zabavno i opuštajuće za publiku svi su se uozbiljili kada su na bini izašli 16 najboljih među seniorima.
Većina njih su stari učesnici, a neki su već osvajali prva mesta, ipak i dalje se vidi da imaju jaku želju za pobedom.
Započinju prva kucanja u paru i ubrzo na bini ostaje osam najboljih. Među finalistima je bilo zemljaka, očeva i sinova, komšija i dalekih rođaka koji su se šalili međusobno, ali kada bi došao njihov red da se kucaju lica su im postajala ozbiljna i fokusirana.
Nakon nekoliko krugova, i desetine manjih i većih aplauza u okršaju Save Terzića iz Mokrina i Milana Mihajlovića iz Bijeljine, pobedu odnosi veseli i rumeni Sava. Dok mu oči sijaju strpljivo pozira sa peharom i pobedničkim jajetom, a na licu mu se vidi istinska sreća koju je čekao 20 godina.
On je bio prvak samo jednom, 1996. godine, ali ga to nije sprečilo da učestvuje svake godine što planira i u budućnosti dok, kako kaže, bude mogao da hrani kokoške.
Jaja za ovo takmičenje počinju da se biraju u januaru nakon Božića, a ovogodišnje najtvrđe svetsko jaje izabrao je Savin sin poznatom tehnikom lupkanja jajeta po zubima kako bi se videla čvrstina ljuske.
- Ja ne mogu da dobro procenim jer imam veštačku vilicu, ovako je on obavio taj deo, a ja svoj. Ne mogu da verujem, ko čeka dočeka! - poručuje Sava široko se osmehujući.