Neizvesnost referenduma: "Erdogan zaoštrava situaciju po potrebi"
Promena turskog ustava značila bi ukidanje klasične podele vlasti i njeno prelivanje u ruke predsednika države, u ovom slučaju Redžepa Tajipa Erdogana. Ankete i istraživanja kažu da su Erdoganove šanse da pobedi na referendumu 50-50, ali one nisu relevantne s obzirom na broj stanovnika i neizvesnost. Gost Novog dana ističe da su druga strana ovog referenduma uslovi u kojima se kampanja odvija.
- Turska je i dalje u vanrednom stanju i stanju akutne nesigurnosti jer postoji eskalacija kurdskog nasilja, a na turskoj teritoriji deluje i Islamska država. Primetno je i buđenje levičarskog terorizma. Na važno građansko izjašnjavanje izlazi se u trenutku kada je zemlja najkrhkija, a poluge moći upotrebljene da bi se ta situacija kontrolisala - objašnjava Ajzenhmer.
On dodaje da su primećene velike zloupotrebe, kampanja je nefer, a protivnici promene ustava dobili su manje prostora u medijima da iznesu svoje stavove. Pored toga, prokurska partija HDP je "obezglavljena", pošto su njeni lideri završili u zatvoru zbog optužbi za povezanosti sa kurdskom PKK.
Ajzenhamer zato zaključuje da Erdogan ovakvim neformalnim kanalima gura ishod referenduma.
Kaže da je trenutno glavni problem Turske to što nema jaku opoziciju.
Kada je u pitanju odnos Erdogana prema Kurdima, Ajzenhamer objašnjava da je njegova partija AKP 2002. godine došla na vlast sa platfrmom pomirenja sa Kurdima, što je i sprovođeno dok proces nije krenuo unazad.
- Sve do 2012. bilo je neverovatno koliko su Kurdi bili inkorporirani u društvo. Erdogan je podigao kulturnu autonomiju na viši nivo, pokrenuo čitav proces unapred. Ali na prethodnim parlamentarnim izborima prošle godine vratio je Tursku korak unazad zbog neosvojene većine u parlamentu. Indukovao je sukobe sa Kurdima, podsećajući Turke na najgora najgora nasilja iz devedesetih. Zahvaljujući iznenadnoj ekskalaciji nasilja na ponovljenim izborima osvojio je više glasova. Čitava situacija sa Kurdima izazvana je veštački u političke svrhe u trenutku kada je sukob spušten na niži nivo - objašnjava Ajzenhamer.
Iz istih razloga stvara se sukob i sa Briselom i Evropom, a rezultat proizvedene krize navešće Turke u dijaspori da na referendumu većinksi kažu "da“ promeni ustava.
- Erdogan koristi spoljnu politiku da poboljša svoju unutrašnju kampanju. Mobiliše dijasporu da glasa na referendumu, tako što provocira sukob sa evropskim centrima. Kod tamošnjih Turaka stvorio je atmosferu da su ugroženi i obespravljeni i da ne mogu da čuju svoje predstavnike iz Turske - ocenjuje Ajzenhamer.
On je protivnik stava da Turska sa Erdoganom na čelu klizi ka islamizaciji, ističući da je Turska još od Ataturka podeljeno društvo, a da je uvođenjem sekularizma čitav jedan konzervativni deo stanovništva, čiji se identitet zasniva na otomanskoj tradiciji, stavljen u drugi obespravljeni plan. Erdogan i njegova partija su samo populistički upotrebili tu energiju i glas tih ljudi, kaže on.
S druge strane, on smatra da Turska klizi ka autoritarizmu i da je Erdogan već sebi obezbedio velika ovlašćenja, koja pravda legitimitetom dobijenim iz toga što je prvi predsednik izabran na neposrednim izborima. Promenom ustava to prisvajanje moći planira i da legalizuje.