I to je bio Balkan: Siromašna vila

Nadahnuto je prevodila dela Balzaka, Getea i Frankla i bila veran saradnik Vuku Karadžiću u prikupljanju narodnih pesama. Ipak, ma koliko joj se divili i slavili, ma koliko da su isticali Miličino rodoljublje i ulogu u širenju nacionalne svesti, svi su zaboravili Vrdničku vilu još dok je bila živa.

Osim srpskog kneza. Kada su joj najbliži pomrli, Milica Stojadinović je prešla u Beograd, pod okrilje i zaštitu Mihaila Obrenovića.

Ali, 1868. godina bila je jedna od dve prelomne u njenom životu koje su i njoj odredile tragičnu sudbinu. Jednog junskog dana, na Topčideru joj neočekivano ubiše zaštitnika. U atentatu na kneza Milica je izgubila ne samo velikog prijatelja, već i srodnu dušu, velikog poštovaoca i pokrovitelja široke ruke.

Knez Mihailo je izuzetno cenio njene stihove, pomagao je štampanje prvih zbirki i rado s njom provodio vreme u dugim razgovorima. Milica se od ovog gubitka nikada nije oporavila. Od tada su uz nju bile samo dve drugarice, tuga i sirotinja. Drugi sudbinski trenutak bio je odlazak iz zavičaja, u kojem više nije imala ništa. Kada je njen brat prodao roditeljsku kuću i poslednji vinograd, ostala je bez svega što je volela, čime se nadahnjivala i zbog čega je živela.